Da nije za svog ličnog lekara izabrao Teodora Morela, Adolf Hitler bi verovatno imao drugačiju sudbinu jer je zloglasni diktator tokom Drugog svetskog rata uzimao i heroin, a njegove trupe su se drogirale takozvanim Pervitinom, koji je bio preteča metamfetamina.
„The Total Rush; Drugs in the Third Reich” knjiga Normana Olera otkriva da su lideri Trećeg Rajha bili na ozbiljnim drogama.
Oler je imao pristup detaljnim beleškama dr Teodora Morela, koji je učinio da do perioda kada je Nemačka osvojila Francusku u maju 1940. više od 35 miliona vojnika i birokrata svakodnevno je uzima razne pilule.
Izveštaji Vermahta pokazali su da je oko 200 miliona pilula Pervitina nabavljeno za trupe između 1939. i 1945. a istraživanja Nemačke asocijacije lekara pokazalo je da su Nacisti razvili ovaj stimulans na bazi kokaina tako što su ga testirali na zarobljenicima u koncentracionim logorima.
I domaći se drogirale
„Čovek po imenu dr Fric Haushild, nekadašnji glavni farmakolog Temlera, bio je čovek koji je stajao iza proizvodnja. Bio je to metamfetamin koji se mogao uzimati bez recepta i milioni su ga koristili“, kaže Oler, koji je tri godine istraživao ovu tematiku za potrebe knjige.
„To je bilo društveno prihvatljivo. Pravile su se čak i čokolade sa metamfetaminom, kako bi ženama lakše padali naporni kućni poslovi. Uspeh Blickriga može se pripisati činjenici da se nikome u nemačkim trupama nije spavalo“.
Pervitin je proglašen za nelegalnu supstancu 1941. ali su ga vojnici i dalje uzimali.
Oto Ranke, vojni lekar i direktor Instituta za opštu fiziologiju na Berlinskoj akademiji vojne medicine, je otkrio da ova droga pojačava samopouzdanje i izoštrava čula. Na Istočnom frontu gde su se vodile najžešće bitke u surovim uslovima, lekari su vojnicima davali Pervitin, kako bi istrpeli niske temperature i podigli im moral.
Međutim, koliko god dasu se vojnici drogirali, to nije bilo ništa u poređenju s onim šta je u sebe unosio Hitler. Nemački vođa je uzimao 82 različite vrste lekova, uključujući i primitivnu „Vijagru“, heroin, morfijum.
Preteča heroina i otrov za pacove
Kada je trebalo da bude sam sa Evom Braun, dr Morel je Hitleru ubrizgavao testosteron i koktel napravljen od sperme i izlučevina prostate mladih bikova. Od Eukodala, preteče heroina, Hitler je bio zavistan, a najviše ga je uzimao u jesen 1944.
“Koristio je tu jaku drogu koja ga je činila euforičnim, čak i kad stvarnost nije bila uopšte svetla. Generali su ga uporno upozoravali da moraju da promene taktike, da okončaju rat, ali on to nije želeo da čuje. Tražio je od dr Morela da mu daje lekove, koji su činili da se oseća nepobedivim u bezizlaznoj situacijI”, kaže Oler.
Prema njegovim otkrićima, Hitler je imao užasnu fobiju od raka, patio je od visokog krvnog pritiska, grčeva u stomaku, glavobolja, a nekoliko puta uklanjani su mu polipi sa glasnih žica.
Takođe, patio je od nadimanja i uzimao ogromne količine lekova za regulisanje ovog problema, koji su imali male količine strihnina, sastojka otrova za pacove.
Bruka za medicinsku profesiju
Dr Morel je uvek uživao najveću Hitlerovu zaštitu i čak je imao svoje odaje u firerovom domu, a často bi ga pratio na putovanja kako bi mu uvek bio pri ruci. Zauzvrat je bio nagrađen velikim bogatstvom. Kada je već postalo izvesno da rat neće da se završi dobro po Hitlera, nekoliko puta je pokušao da pobegne, ali bezuspešno da bi ga firer oslobodio neposredno pre samoubistva.
Zarobili su ga Amerikanci, a umro je od tuberkuloze u logoru 1949. Dr Piter Masterson, istoričar koji je proučavao Morela za potrebe američke Vlade nakon rata, kaže da je to čovek koji je izdao medicinsku etiku, a pojedini stručnjaci se čude tome kako je Hitler uopšte mogao da "funkcioniše" na toj količini i mešavini narkotika koje je svakodnevno unosio u sebe.
“Ipak, na neki čudan način, možda Saveznici mogu da zahvale baš njemu što je Adolfa Hitlera pretvorio u slomljenu ljušturu zavisnu od droge, koja nije bila u stanju da odlučuje o ratu”, napisao je on.
Dr Morel je inače bio veoma različita figura od one koju je Hitler želeo u svojoj "čistoj rasi" jer je bio gojazan i veoma zabrinjavajuće lične higijene. Kažu da se retko kupao i da su zato ljudi izbegavali da budu u njegovom prisustvu. Ipak, to nije važilo i za Hitlera jer je doktor bio i njegov diler narkoticima, pa nikada nije ni pomislio da ga udalji od sebe.
(Z. T. D.)
