Šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak kritikovao je proširenje ruskog gasovoda na dnu Baltičkog mora, pripremani projekt Severni tok 2, kao potez u suprotnosti sa politikom Evropske unije prema Ukrajini i ocenio da će se Severni tok 2 negativno odraziti i na geopolitički položaj Ukrajine.
Uz Ukrajinu, gubitke zbog realizacije projekta Severni tok 2 trpela bi i Slovačka. Pored članica Višegradske grupe, protiv Severnog toka 2 su i Bugarska, Rumunija, Estonija, Letonija, Litvanija i Grčka.
"Realizacija tog projekta i time eliminisanje Ukrajine kao zemlje za tranzit ruskog gasa suštinski bi negativno uticalo i na njen geopolitički i ekonomski položaj, pošto godišnje na tranzitu gasa zaradi dve milijarde evra", kazao je Lajčak 4. januara slovačkoj agenciji TASR.
Slovački ministar upozorio je da i u slučaju Severnog toka EU mora da poštuje pravila koja je ranije sama postavila, konkretno Evropsku energetsku povelju i treći energetski paket mera liberalizacije tržišta gasa i struje.
"Dakle, mi samo kažemo da mora da se razmotri svaki projekat, da li je u skladu sa evropskim standardima. Ubeđeni smo da ih Severni tok 2 ne ispunjava i očekujemo stav Evropske komisije", rekao je Lajčak.
Realizacija proširenja Severnog toka 2 donela bi gubitke i Slovačkoj, budući da bi prema procenama Ministarstva privrede gubila oko 400 miliona evra godišnje za tranzit ruskog gasa iz Ukrajine ka zapadnim potrošačima.
Protiv Severnog toka 2 bune se, osim solidarne Višegradske grupe, i Bugarska, Rumunija, Estonija, Letonija, Litvanija i Grčka.
Italijanski premijer Mateo Renci protestovao je da ne bi bilo fer da Evropska komisija da zeleno svetlo tom spornom gasovodu kada je 2015. blokirala gasovod Južni tok. Gasovod ispod Baltičkog mora imaće kapacitet od 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
Zahvaljujući Severnom toku 2, biće udvostručen priliv gasa postojećeg cevovoda Severni tok. Projektu Severni tok 2 oštro se protivi i Poljska koja tvrdi da je nepovoljan po energetsku bezbednost te zemlje jer umanjuje njenu ulogu kao tranzitne zemlje za ruski gas preko gasovoda Jamal-Evropa.
Ocenjuje se da će novi gasovod ojačati ulogu Nemačke u distribuciji ruskog gasa Zapadnoj Evropi ali i potkopati ulogu tranzitnih zemalja.
(Beta, EurActiv.rs)
