Tako je završio u talibanskim redovima odakle je samo pukim čudom izvukao živu glavu. BBC je objavio priču o Mehmudu koji je do 12. godine mirno živeo u selu nedaleko od Lahorea i dane provodio sejući očevu zemlju i zalevajući useve.
A onda mu je palo na pamet da je došlo vreme da napusti roditeljski dom. Odselio se u Lahore, zaposlio se u jednoj fabrici. Neobrazovan, bez blagog pojma o bilo čemu, jednog je dana odlučio da ode u bioskop. Bilo je to nedugo posle napada na Njujork 2001. Slučajno je na ulicama Lahorea naleteo na protest koji su organizovali jataci terorističke organizacije Džaiš-e-Mohamed. Kako je čuo da su im potrebni ljudi da se bore sa Amerikancima u Avganistanu, Mehmud je bio oduševljen.
"Pa, stvarno bih mogao da putujem u drugu zemlju!", pomislio je. Istog trenutka se prijavio i već za nekoliko dana poslali su ga za Kandahar. Tu je shvatio, prvo, da dotad nije znao skoro ništa o islamu. Tamošnji klerik ga je podučavao svemu. Drugo, nije računao da u Avganistanu niko ne govori urdu, nego samo paštunski, tako da nikoga ništa nije razumeo.
Nimalo mu se nije svidelo ni to što su oko njih stalno fijukali meci. Hteo je kući, ali nije imao ni najblažu predstavu o tome u kojem smeru bi krenuo. kasnije su ih odvezli na sever Avganistana. Nagledao se mnoštva ranjenih, a kako su talibanski položaji baš u tom trenutku počeli da se raspadaju, njega i još 15 drugih mladića talibani su privremeno poslali nazad u Pakistan.
Međutim, na jednom kontrolnom punktu, neko ih je izbacio iz autobusa. Uhvatili su ih militanti jednog od najgorih lokalnih gospodara rata. Nagurali su ih u kontejner, tvrdeći da će ih u njemu poslati u Pakistan.Unutra je nastala panika i Mehmud se onesvestio. Tek kad je došao sebi shvatio je da su militanti kontejner temeljno izrešetali i pobili sve osim njega koji je jedini ležao. Pa kad je već to preživeo, poštedeli su mu život i poslali ga u zarobljeništvo. Nisu imali hrane, uglavnom nisu imali ni vode.
Bilo je tako gadno da mu je laknulo kad su ih prebacili u zatvor u Kabulu. I tek nakon još šest meseci nekim je čudom pakistanski izaslanik u Avganistanu uspeo da isposluje da se on i još 50-ak drugih vrate u domovinu.
Posle se preporodio. "Porodica mi je našla ženu, našao sam novi posao, sad sam zaista srećan. Bio sam potpuno neiskusan. U fabrici sam počeo da radim sa 12 godina i hteo sam da vidim drugu zemlju. To se činilo uzbudljivo, ali je na kraju ispalo totalna katastrofa", sažeo je svoju priču sad već 30-godišnji Mehmud.
(Express.hr)
