Njegovi roditelji Sten i Džuli Pac rešili su tog sunčanog 25. maja 1979. godine da ga po prvi put puste da sam ode do stanice školskog autobusa, dva bloka udaljenoj od njihove kuće.
Mališa je više puta tu prolazio a pošto je bio dobro dete, roditelji nisu sumnjali da će mu se nešto desiti. Međutim, Itan nije stigao do stanice.
Njegov otac, inače fotograf, podelio je gomilu fotografija policiji i aktivistima u pokušaju da pronađe dečaka a po prvi put se slika nekog deteta našla čak i na kutijama mleka.
Sve je bilo uzalud jer nikada nije pronađen pravi trag o tome šta se dečaku dogodilo. Roditelji se i dalje nadaju i još uvek žive u istom stanu, sa istim brojem telefona iako je Itan 2001. zvanično proglašen mrtvim.
Prvi koji je uhvaćen u vezi sa slučajem bio je Hoze Antonio Ramos, osuđivani seksualni napasnik i prijatelj bejbisiterke Pacovih. Živeo je u zapuštenim cevima a prilikom pretresa pronađena je fotka koja je ličila na njega i dečaka. On je priznao da je na dan Itanovog nestanka oteo jednog dečaka i silovao ga, pa je tvrdio i da je "90 odsto siguran" da je Itan. Tvrdio je da je dečaka nakon silovanja stavio na metro.
Ramosov cimer iz zatvora je čak kontaktirao FBI rekavši da mu se ovaj hvalio da zna šta se dogodilo Itanu i čak nacrtao trasu kojom se kretao dečakov školski autobus. Ipak, konkretnih dokaza i dalje nije bilo. Ramos je proglašen odgovornim za nestanak Itana 2004. godine ali nikada nije zakonski gonjen. Odslužio je 21 godinu zatvora, pušten 2012. ali opet uhapšen.
Godine 2012. godine, policija je zakucala na vrata Stena i Džuli Pac sa vestima da je uhapšen njegov ubica! Pedro Hernandez (51), radnik u prodavnici u Itanovom komšiluku, priznao je da je ubio Itana Paca. On je ispričao da je tog dana kada mu je bilo 18 godina namamio dečaka da uđe u prodavnicu rekavši da će mu dati sok, odvukao ga u podrum i zadavio a telo bacio na đubrište. Ali policija osim priznanja nije imala nikakav dokaz niti je razjašnjeno kako su uopšte došli do njega. Novembra 2012. godine u Njujorku je počelo suđenje Pedru Hernandezu za drugostepeno ubistvo i prvostepeno kidnapovanje Itana Paca.
Njegov advokat je izneo medicinska mišljenja po kojima Hernandez pati od šizofrenije koja izaziva halucinacije, kao i da mu je IQ manji od 70 što je granica sa intelektualnom retardacijom. Hernandez je onda povukao svoj iskaz i izjavio da je nevin, a njegov advokat je izneo dokaze da je prvobitano prizanje bilo iznuđeno nakon maltretiranja policije i više od sedam sati ispitivanja.
Suđenje je trajalo više od dve godine samo da bi na kraju u maju 2015. bilo odbačeno nakon što porota tri puta nije mogla da se usaglasi. Rezultat je bio 11:1 za Hernandezovu osudu. Dan nestanka Itana Paca, 25. maj, proglašen je Nacionalnim danom nestale dece u Americi. Godine 2001. ovo obeležavanje je postalo internacionalno. Praksa stavljanja fotografija nestale dece na kutije mleka i druge proizvode koji su u masovnoj prodaji i danas je široko raširena. Itanovi roditelji su dobili simboličnu odštetu od 2 miliona dolara. Novac nikada nisu podigli. Svake godine, na Itanov rođendan kao i na dan njegovog nestanka, Sten Pac Ramosu šalje fotografiju svog sina na čijoj poleđini piše: "Šta si uradio sa mojim malim dečakom?"
(E.P.K/Dnevno.rs)
