Naime, tokom rimske uprave Velikom Britanijom za pisanje su korišćene drvene tablice presvučene voskom i tokom 2016. pronađeno je 400 takvih tablica prilikom iskopovanja temelja za novu upravnu zgradu kompanije Blumberg.
Takve drvene ploče su retko odolevale zubu vremena, a ova kolekcija je preživela jer je bila izolovana u rupi blizu vode i bez prisustva kiseonika, a među njima je i ova koja je nastala oko 50 godine prvog veka i na kojoj se jasno može pročitati ime grada.
Pošto je London osnovan oko početka prvog veka, na pločama su i prvi podaci o novom gradu.
Istraživači su u severozapadnoj Kambodži skenirali laserom iz vazduha 900 kvadratnih milja iz vazduha gde su sada guste šume i otkrili su da je taj region oko hramova Angkor vata i Angkor Toma bio gusto naseljen.
To su bila sedišta lokalne uprave u okviru prostranog Kmerskog carstva čiji su planovi veoma slični naselju neposredno uz čuveni hram Angkor Vat, a to znači da su imali četvrtaste kvartove kanale, i misteriozne humke. Ovo je prva potvrda da su u Kmerskom carstvu postojali značajni gradovi u 10. i 11. veku.
O istoriji Atine se više zna iz pisanih izvora nego što je sačuvano materijalnih tragova i zato je veoma značajno otkriće masovne grobnice iz sedmog veka pre nove ere u kojoj je nađeno 80 muških kostura koji su bili povezani lancima.
Grob je svedočanstvo o sukobima između veleposednika i građana Atine koji su se zalagali za republiku. Da se radilo o pogubljenju, svedoče udarci istim tupim predmetima po lobanjama, verovano pobunjenika koji su zahtevali da se ukine tiranija i uspostavi republikanska vlast.
Da je Egipat još uvek nepresušna riznica za arheologe najbolja je potvrda košulja ili mini hailja za koju je utvrđeno pomoću radioaktivnog ugljenika da potiče iz 5100. godine pre nove ere. Fino tkana pamučna odeća nađena je u gradu Tarkhan i pravo je čudo da je opstala u tako dobrom stanju tako dugo vremena i danas važi za najstariji odevni predmet takvog kvaliteta i tako dobrog kroja.
Nekoliko stotina metara od ulaza u pećinu Brunikel u severozapadnoj Francuskoj pre nekoliko godina su nađeni kameni krugovi načinjeni od izlomnjenih stalaktita. Tada je tim neobjašnjivim kugovima određena starost 47.000 godina ali prosle godine uranijumsko-torijumsko datiranje stalaktita pokazalo da su "iznikli" pre 176.000 godina.
Pošto su u tom regionu tako davno živeli samo neandertalci, to znači da su samo oni mogli da sakupe kamenje i stalaktite i naprave te krugove.
Pravljenje krugova zahtevalo je kolektivno angažovanje, ali dosad se ne zna njihova svrha.
Uloga žene u drevnim kulturama privlači poslednjih godina sve veću pažnju i zato su peruanski arheolozi bili prijatno iznenađeni kada su našli grob neke ugledne žene star 4.600 godina.
Na lokalitetu Aspero nađen je ženski grob na kosturom ugrašenim školjkama veoma retke vrste koje su donete na udaljensti od nekoliko stotina milja na severu Perua. Odeća joj je bila ukrašena figuricama ptica, i amazonskih majmuna izrađenim od kostiju. Na tom mestu su nađene figurice žena od gline iz istog perioda što pokazuje da su žene imale značajnu ulogu u toj ranoj zajednici.
Na obali jezera Turkana u Keniji nađene su kosti 27 muškaraca koji su pre 10.000 godina masakrirani iz nepoznatih razloga.
Na malom ostrvu Mona u blizini obale Portorika lokalno stanovništvo je ukrašavalo jednu pećinu crtežima svojih božanstava. U jednoj od pećina pored crteža iz 10. i 11. veka, nađeni su crteži krstova i zapisi iz Biblije na latinskom jeziku koji su ostavili prvi Španci koji su u 16. veku stigli do tog ostrva.
To je , smatraju stručnjaci, neosporan dokaz da su dve civilizacije bile spremne da žive jedna uz drugu, a tek docnije je došlo do sukoba i netrpeljivosti.
U blizini ostrva Antikitera u Egejskom moru pre nekoliko godina je nađena olupina potonulog broda iz 65. godine pre nove ere koji je prenosio veliko bogatstvo. Prošlog leta je pronađen ljudski skelet u olupini, što se inače retko dešava.
Naučnici se nadaju da će utvrditi poreklo pronađenog mornara koji je verovatno bio u jednoj od ostava kada je brod potonuo i tako ostao zarobljen na dnu.
Sačuvano je oko 1.000 zvaničnih dokumenata vezanih za čuveno suđenje vešticama iz Salema u 17. veku, ali ni u jednom se ne pominje mesto gde je 19 osuđenih osoba bilo obešeno.
Sada je konačno utvrđeno mesto gde su bila postavljena vešala, ali nema tragova pokojnika. Veruje se da su rođaci žena koje su obešene između 1692. i 1693. dolazili tokom noći i odnosili pokojnice do porodičnih grobnica.
