Ploči na Antarktiku površine 5.000 kilometara kvadratnih i prosečne debljine oko 600 metara, prema poslednjim informacijama naučnika, ostalo je još samo 13 kilometara dok se potpuno ne odlomi od Antarktičkog pokuostrva.
Reč je o delu ledene ploče Larsen C koja je takva gromada leda da će njeno potpuno otapanje biti dovoljno za podizanje nivoa mora širom sveta za dodatnih 10 centimetara.
Pukotina koja će dovesti do odvajanja ledene gromade dužine je oko 200 kilometara. Pritom su naučnici uočili da se poslednjih 16 kilometara pukotine rascepilo neverovatno brzo, između 25. i 31. maja.
Ako se zna da su pukotinu u njenim začecima uočili još 2004, i da su naučnici koji su istraživali Antarktik tada toj ledenoj ploči dali još jednu deceniju do potpunog kolapsa, jasno je da se stvar samo ubrzava, da je poslednjih 13 kilometara pukotine, koliko je još preostalo, samo pitanje dana. A kad se bude dogodilo, sledi polagano odvajanje, opet sve brže i brže, polagano otapanje, takođe sve brže i nakon dovoljnog broja godina nivo okeana će biti viši za odgovarajući broj centimetara u odnosu na danas.
Stvar je utoliko gora što su se uz obale Antarktičkog poluostrva proteklih godina već odlomile i raspale dve bitno manje ledene ploče: Larsen A i Larsen B. A konačna loša vest što se tog mesta tiče je to što je Larsen C u celosti, jer sad se odlama samo njegov deo, površine od čak 50.000 kilometara kvadratnih i ukoliko se raspadanje te ledene ploče nastavi, a ne postoji nikakav razlog zašto bi se zaustavilo kad su klimatske promene sve jače, ubrzo će se doći do granice kad će se ona sasvim raspasti.
Zapravo, to nije i poslednja loša vest.
Larsen je samo jedna od deset velikih ledenih ploča na Antarktiku, i to tek četvrta po veličini. Većina tih ploča takođe se polako lomi, a u perspektivi je da se, ako se klimatske promene nastave, otope sve redom do nekog trenutka u budućnosti.
Druga loša vest je to da je reč o priči s kolapsom do juče "večnog leda" samo na Južnom polu, dok je Severni pol u takvom katastrofalnom stanju da ga možda već kroz nekoliko godina pod ledom više neće ni biti jer se u prostoru nekadašnjeg "večnog leda" povremeno beleže temperature od čak 20°C.
Treća vest je i to da su naučnici nedavno primetili da se na Grenlandu, usled ubrzanog otapanja leda, premeštaju tolike mase za koje je razumno pretpostaviti da mogu uticati čak i na stabilnost Zemljine kore.
NE PROPUSTITE
(Kurir.rs/ Express.hr)
Foto: Printscreen/ Youtube
