icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

(UZNEMIRUJUĆE) OVAKVU SMRT NE BISTE NIKOME POŽELELI: Retke fotografije ubistva Če Gevare prikazuju sav užas ovog zločina
Foto: Profimedia

MNOGI SU SE NADALI DA NIKADA NEĆE BITI OBJAVLJENE

(UZNEMIRUJUĆE) OVAKVU SMRT NE BISTE NIKOME POŽELELI: Retke fotografije ubistva Če Gevare prikazuju sav užas ovog zločina

Planeta

Kubanska vlada je u julu 1997. godine posle laboratorijskih ispitivanja, potvrdila autentičnost posmrtnih ostataka legendarnog gerilskog vođe Ernesta Če Gevare, pronađenih u Boliviji, gde je ubijen. Po svojoj surovosti, reč je bila o smrti kakvu ne biste poželeli ni najgorem neprijatelju.

 

Ernesto Gevara de la Serna, poznatiji kao Če Gevara ili samo Če, bio je marksistički revolucionar, kubanski gerilski vođa i teoretičar, lekar, diplomata i pisac. Predstavljao je jednu od ključnih ličnosti u revoluciji Fidela Kastra na Kubi, a nakon nje se lično angažovao u pokretima za oslobođenje od diktatorskih režima putem gerilske borbe širom sveta!

 

foto: Profimedia

 

Napustio je Kubu 1965. i pošao u DR Kongo, odakle je planirao da pokrene afričku revoluciju. Nakon potpunog neuspeha ove operacije, isto je pokušao i u Boliviji. U to vreme, već je postao ozbiljan "trn u oku" kapitalističkih vlasti, u prvom redu SAD.

 

Upravo su američki specijalci trenirali bolivijske vojnike sa ciljem da zarobe Če Gevaru u čemu su i uspeli 8. oktobra 1967. Sutradan, najveći simbol revolucija 20. veka, mučki je ubijen.

 

Njegova smrt ostala je do dan-danas kontroverzna. Bolivijski lekari su mu posle smrti amputirali šake, a vojska je odnela telo na nepoznatu lokaciju gde je sahranjen zajedno sa još šest drugih gerilaca. Telo je pre toga prikazano novinarima.

 

foto: Profimedia


Šake su stavljene u formaldehid i poslate u Buenos Ajres radi identifikacije u argentinskoj policiji, na osnovu otisaka prstiju. Potom su poslate na Kubu, a 15. oktobra 1967. Kastro je javno obznanio Čeovu smrt i objavio 3 dana žalosti.

 

Bolivija je decenijama odbijala da otkrije mesto konačnog počivališta kubanskog revolucionara. Krilo se čak i to i da li je Če kremiran ili sahranjen. Celu proceduru oko Čeovih posmrtnih ostataka vodio je Feliks Rodrigez, agent CIA, ali on o tome nikad nije svedočio.

 

foto: Youtube/Printscreen

 

Tek krajem 1995. godine, penzionisani general Mario Vargas, ispričao je Džonu Liju Andersonu, autoru knjige "Če Gevara: Revolucionarni život“, da je Če sahranjen kod stare aerodromske piste u Valje Grandeu.

 

 

Međunarodni tim istraživača je kopao na toj lokaciji više od godinu dana, da bi u julu 1997. godine tim kubanskih geologa i argentinskih forenzičara našao ostatke 7 tela u dve masovne grobnice, uključujući jedno bez šaka.

 

Bolivijsko ministarstvo unutrašnjih poslova je identifikovalo telo kao Če Gevarino 12. jula 1997. nakon provere zuba iako i danas postoje teorije po kojoj pronađeni ostaci nisu ostaci kubanskog revolucionara.

 

foto: Youtube/Printscreen

 

Francuski novinar Mark Iten je bio jedini reporter koji je ovekovečio Če Gevarinu smrt. Njegove fotografije prikazuju Gevarino telo u jakni vojnog stila na kojoj se nalaze tragovi zemlje, kao i slike tela odmah posle smrti. Iten je fotografije poslao Frans presu i reč je o slikama koje su obišle svet i izazvale zgražavanje javnosti. One se sada nalaze u arhivi francuske novinske agencije.

 

Međutim, mnoge fotografije su odmah nakon što su načinjene nestale! Mark Iten preminuo je 2012. godine ne otkrivši koliko je slika tog dana načinio. Gotovo 50 godina od smrti legendarnog latinoameričkog gerilskog vođe, španski političar Imanol Artega je 2014. pronašao nikada pre viđene fotografije Gevarinih posmrtnih ostataka.

 

foto: Profimedia

 

Ispričao je da ih je pronašao u kutiji sa slikama o Boliviji koje su ostale iza njegovog rođaka, španskog misionara Luisa Kuarteroa koji je godinama živeo u Latinskoj Americi, a koji ih je po priči dobio od "jednog francuskog novinara" koji se plašio da slike zbog svoje brutalnosti nikada neće biti objavljene, a Kuartero je tada bio jedini Evropljanin koji se vraćao u svoju zemlju.

 

Artega je 2014. izjavio da uopšte ne namerava da proda nepoznate slike Če Gevarinog pogubljenja, već će ih čuvati kao porodično blago.

 

 

Kurir.rs/Dnevno.rs
Foto: Profimedia

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.