KIM DOBIO JOŠ JEDNOG LJUTOG PROTIVNIKA: Velika sila najavila da će se umešati ako zarati sa SAD

Australija je bila više nego jasna: pružiće svu vojnu pomoć SAD-u ako ih napadne Severna Koreja. Premijer Malkolm Turnbul je, nakon razgovora sa američkim potpredsednikom Majkom Pensom, rekao da “sporazum Anzus - koji su 1951. godine potpisali SAD, Australija i Novi Zeland - znači da ako je Amerika napadnuta, mi joj pomažemo, a ako je napadnuta Australija, Amerikanci pomažu nama. Savezništvo s Amerikom je kamen temeljac naše nacionalne sigurnosti”, piše Jutarnji list.

To je jasan odgovor na tekst koji je juče objavljen u kineskom dnevnom listu Global tajms na engleskom. Reč je o uredničkom komentaru pod naslovom “Nesmotrena igra oko Korejskog poluostrva preti stvarnim ratom”. Global tajms nije direktni list kineske vlade, ali ne treba se dvoumiti da se iko od urednika drznuo da iznese navedena stajališta bez konsultacije sa politikom.

U tekstu se kritikuje i SAD i Severna Koreja a navodi se da “veliki broj ljudi smatra da je verovatnoća rata vrlo mala”. Ali, autori upozoravaju da je retorika zaoštrena do krajnjih granica i da nije isključena mogućnost da se neka strana preračuna i da dođe do rata. U tom bi slučaju bili ugroženi kineski interesi a u komentaru se iznosi stajalište koje je zabrinulo čitav svet:

“Kina bi trebalo jasno da da do znanja da ako Severna Koreja prva lansira projektile koji prete američkom tlu, a SAD odgovori, Kina će ostati neutralna. Ako SAD i Južna Koreja izvedu napad i pokušaju da sruše režim u Severnoj Koreji i promeniti politički obrazac na poluostrvu, Kina će ih u tome sprečiti”. Skraćeno: napad na Severnu Koreju je i napad na Kinu.

Odgovor nije trebalo dugo čekati. Američki predsednik Donald Tramp je odmah juče odgovorio da je “SAD utvdio i definisao vojna rešenja u slučaju da Severna Koreja deluje nerazumno”. Dakle, poruka i Pekingu i Pjongjangu: idem u rat ako poleti raketa prema američkoj teritoriji. Sve izgovoreno, pa i učinjeno u ovih nekoliko dana podseća na 1950. godinu kad je izbio Korejski rat u kom je Amerika bila na strani Juga, a Kina Severa.

A komentar Global tajmsa potvrđuje da je interes najmnogoljudnije zemlje na svijetu sada isti kao i prije 67 godina. No, samo u slučaju krajnje eskalacije, što znači da se sve do tog trenutka - za koji se svi nadaju da se nikad neće zbiti - ipak može računati na medijacijsku ulogu Pekinga.

On će se sigurno maksimalno potruditi da smiri tenzije jer mu u ovom trenutku rat u najosjetljivijem delu komšiluka nikako ne odgovara. Na jesen se održava partijski kongres na kom bi predsednik Ksi Đinping trebalo da dobije drugi petogodišnji mandat, što je rutinski proces, ali bi trebao i da zaključi svoj plan: počisti glavna partijska tela i u njih ubaciti svoje ljude. Krajnji je cilj ne predati vlast nakon sledećih pet godina. Neuspeh u sprečavanju pada režima Kim Džong-una bio bi težak udarac za Ksija i vrlo verovatno bi mu pomrsio planove. A on to ne želi.

Dakle, i kineska pretnja Americi na svoj je način korak u pokušaju da se izbegne ratni sukob. Jer, za razliku od 1950. godine, rat na Korejskom poluostrvu imao bi teže posledice po čitav svet. Južna Koreja je sada moćna sila sa snažnom vojskom, a ne treba se dvoumiti da bi se i Japan odazvao pozivu SAD-a barem za pružanje logističke pomoći. Kina ostaje sama, može donekle računati na podršku Rusije, ali ona je ekonomski slaba i snažno angažovana u Siriji, Ukrajini i na istočnoevropskom boku NATO-a i teško da bi mogla biti značajni učesnik na bojnom polju.

U takvoj bi situaciji zemlje Jugoistočne Azije verovatno pokušale da ostvare svoje interese oko ostrva u Južnom kineskom moru gde traju sporovi sa Kinom oko suvereniteta. Peking u tom slučaju ne bi mogao dovoljno snažno da reaguje jer još uvek, uprkos velikim ulaganjima, nema dovoljno snažnu mornaricu za borbu na dva ratišta. Ali, sasvim je jasno da bi rat u Severnoj Koreji bio težak, a nije isključeno ni da bi Kina ušla u tu zemlju kako bi sačuvala režim (kao Rusija u Avganistan 1979. godine). Posledice po svetsku ekonomiju bile bi katastrofalne: u ratu bi se našle prva, druga i treća ekonomska sila i nova bi kriza bila teža i od one od koje se teško oporavljamo.

Sve napisano znaju u Vašingtonu, Pekingu i Pjongjangu. Iako za ove poslednje mnogi misle da su iracionalni, to je pogrešan stav. Njihov se opstanak od pada Berlinskog zida zasniva na racionalnom izazivanju tenzija, a zatim njihovu ublažavanju kad ostvare tražene ustupke. I znaju da će im Kina držati leđa, ali ne bespogovorno i da će Seul biti spreman na kompromis pre nego na rat.

(Kurir.rs/Jutarnji list/Željko Trkanjec)

Foto Reuters