Posle ofanzive iračke vojske na naftom bogatu oblast oko grada Kirkuka, na hiljade ljudi uputilo se ka kurdskim gradovima Erbilu i Sulejmaniji. Iračka vojska saopštava da je osvojila dva važna naftna polja i aerodrom.
Na hiljade ljudi, uglavnom kurdskih stanovnika napustilo je Kirkuk uz ogromne gužve na saobraćajnicima. Vozila su prepuna ljudi koji pokušavaju da se sklone pred vojnom ofanzivom iračkih snaga, koja je počela u ponedeljak ujutru.
Prema podacima iračke vojske, vladine snage su gotove bez borbi osvojile aerodrom u Kirkuku, dva velika naftna polja, jedno gasno postrojenje, jednu nuklearku, kao i veliko područje oko milionskog grada. Kako javljaju agencije, zauzeta je i zgrada regionalne vlade.
Grad Kirkuk i bogata naftna nalazišta u okolini od 2014. godine su pod kontrolom kurdskih boraca Pešmergi. To područje Kurdi su osvojili nakon što se iračka vojska povukla pred Islamskom državom. Pravo na Kirkuk polažu i Kurdi i iračka centralna vlada, koji su do skoro bili veliki saveznici u borbi protiv Islamske države.
Iračka vlada od Kurda traži da ponište "ilegalni" referendum o nezavisnosti koji je 25. septembra održan u Iračkom Kurdistanu. Na tom referendumu većina stanovništva se opredelila za otcepljenje od Iraka. Vlada u Bagdadu referendum ocenjuje kao protivustavan i traži očuvanje celovitosti zemlje.
Rezultate referenduma ne priznaju ni susedne zemlje Turska i Iran. Još prošle sedmice predsednici Iraka, Irana u Turske su najavili da će se uskoro sastati, kako bi razgovarali o kurdskoj borbi za nezavisnost. U sve tri zemlje žive Kurdi. Oni su naseljeni takođe i u Siriji, ali njen predsednik nije pozvan na razgovor.
Inače, Irački Kurdistan, kako sebe naziva, iskoristio je poraz Sadama Huseina u drugom Zalivskom ratu 1990/91. godine i uz podršku vojne alijanse na čelu sa SAD, proglasio de facto nezavisnost, koju je narednih godina konsekventno širio. Za vreme vojne intervencije SAD, 2013. godine, irački Kurdistan je stao na stranu Amerikanaca. Taj angažman je posle pada Sadama Huseina vodio priznanju kurdske autonomne oblasti od strane Iraka.
Za predsednika Iračkog Kurdistana 2005. godine je izabran Masud Barzani. Kada je Islamska država od 2014. godine počela da osvaja sve veće delove Iraka, kurdski borci Pešmerge postali su važan faktor u borbi protiv džihadista.
Uz to, Kurdi su prihvatili i veliki broj arapskih izbeglica, koje su bežeći od IS sigurnost našle na severu zemlje.
Ali u borbi protiv IS postojali su i drugi motivi: teritoriju koja je osvojena od IS, kurdska regionalna vlada tretira kao svoju, poput planine Sindžar ili grada Kirkuka. Pravo na njih polaže i iračka centralna vlada. Ona ističe da teritoriju koju Kurdi smatraju svojom, nisu osvojili samo irački Kurdi, već i snage sirijskih Kurda, poput Jedinice za narodnu odbranu (YPG) ili PKK. Snage YPG u Siriji vojno pomažu SAD.
Ofanziva iračke centralne vlade protiv Iračkog Kurdistana doprinela je povezivanju inače konkurentskih grupa Kurda. Tako najveća opoziciona partija, Patriotska unija Kurdistana (PUK) koja se u principu zalaže za smenu predsednika Barzanija, trenutno odstupa od tog zahteva.
Zbog ofanzive iračke vojske, instruktori nemačkog Bundesvera obustavili su obuku kurdskih boraca. Oko 200 instruktora je van životne opasnosti, samo manji broj njih se u ponedeljak zatekao u regionu Kirkuka, ali su bezbedno prebačeni severnije. Inače obe strane – i Pešmerge i iračka vojska – uživale su poslednje tri godine masovnu logističku i vojnu podršku sa Zapada te dobijali oružje.
I iračkom Kurdistanu i Iraku predstoje nemirna vremena. „Turska i Iran su jači nego što je trenutno kurdska država u nastajanju“, ocenjuje američki
trust mozgova Stratfor.
"Arapi Iraka neće prepustiti Kurdima Kirkuk. Ni američka vojna sila taj problem neće rešiti. To samo može istrajna diplomatija.“ Ali trenutno ne izgleda da će se to desiti. Još uvek reč imaju vojske. Čas diplomatije još nije kucnuo.
Kurir.rs/Dojče vele Foto: Reuters
NE PROPUSTITE
