Ta poslednja informacija, koju je inače objavio nemački Fokus, nastavak je višegodišnje rasprave oko akrilamida u hrani, odnosno njegove kancerogenosti i toksičnosti posebno kod male dece.
Pre 10 godina Evropska komisija je prihvatila preporuku Evropske agencije za hranu (EFSA) o potrebi nadzora količine akrilamida u namirnicama, što bi trebalo da rade i izveštavaju sve zemlje EU.
"Dokazi iz studija sprovedenih na životinjama pokazuju da su akrilamid i njegov metabolit glicidamid genotoksični i kancerogeni! Oni oštećuju DNK i uzrokuju rak. Dokazi da izlaganje akrilamidu kroz hranu uzrokuje rak još je ograničeno i bez zaključka", zaključak je poslednjeg izveštaja EFSA-e na dokazima prikupljenih analiza namirnica iz zemalja EU.
Prema informacijama nemačkog magazina, poslednji podaci su, čini se, dovoljno uverljivi i za štetnost akrilamida koji konzumiramo hranom, zbog čega se i najavljuje konkretniji postupci u ograničavanju maksimalnih količina.
Kumulativne posledice
Budući da je reč o spoju koji je prisutan u nizu namirnica, pogotovo u onima koje su popularne i često se konzumiraju, to je veća briga za javno zdravlje. Posebno jer je reč o hrani koja je na jelovniku onih najmanjih, koji su izloženiji štetnom uticaju akrilamida zbog svoje dobi te manje telesne mase od odraslih potrošača rizične prehrane. Tako su i kod nas već povučene upravo zbog preterane količine akrilamida pojedine pahuljice i keks za bebe.
Fokus je preneo izjavu Petera Liese iz CDU-a da je akrilamid pravi zdravstveni problem veći od glifosata, tim više što je prisutan u velikom broju namirnica koje jedu mladi ljudi.
Ne znači ovakav potez ujedno “nestanak” popularnih namirnica jer već, kako objašnjava dijetetičarka i nutricionistica Olja Martinić, postoji posebna tehnologija proizvodnje koja eliminira stvaranje akrilamida, odnosno proizvodi te namirnice na nižim temperaturama. Deca jesu ugroženija, ističe stručnjak za hranu, najpre zbog svoje manje telesne mase, ali akrilamid nije spoj koji će nam jednokratnom konzumacijom izazvati neku reakciju ili nuspojave.
"Kad je reč o hrani, sve osim toksina, nema brzu reakciju. Sve su posledice loše prehrane kumulativna šteta, što znači da će se vremenom ponavljanjem loše navike nešto dogoditi. Postoji posebna tehnologija i uređaji, čak i za kućni program, koji menjaju dosadašnju proizvodnju i uz pomoć kojih je moguće napraviti i čips i krompiriće bez ulja i prženja. No, ljudi teško prihvataju drugačiji ukus. Ovde se radi o zaštiti potrošača jer potrošač ima pravo da zna šta konzumira i odluči hoće li to uneti u organizam ili neće", objašnjava Martinić.
Industrija na mukama
Uostalom, redom je reč o namirnicama koje i inače nisu preporučljive za svakodnevnu konzumaciju i o kojoj se ionako raspravlja. Tako su čips ili pomfrit problematični ne samo zbog načina pripreme nego i zbog velike količine soli. A ako se pripreme zdravom tehnologijom, ostaju bez takozvanog umami ukusa, to je dokazana reakcija u smislu zadovoljstva koje organizam oseća dok se jedu takve namirnice.
Čipsu i prženim krompirićima omami ukus, kaže nutricionista Martinić, daju masti i ulje, to su namirnice odgovorne za sreću koju potrošač oseća dok jede te proizvode. Industrija će se morati da se okrene novom načinu proizvodnje ili će cela priča završiti kompromisom i informisanjem potrošača koji će se odlučiti hoće li konzumirati ili neće ove namirnice.
Kurir.rs/Espreso.co.rs
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
