Mnogi na izbore gledaju kao na referendum na kojem se građani izjašnjavaju o aktuelnom predsedniku (73), bivšem premijeru levog centra koji se zalaže za bliže odnose sa Rusijom i Kinom.
Zeman je, u prvom krugu glasanja pre dve nedelje, osvojio najviše glasova (38,6 odsto) od ukupno devet predsedničkih kandidata, ali ipak nedovoljno da bi izbegao drugi krug.
Drahoš, naklonjen Evropskoj uniji, osvojio je u prvom krugu 26,6 odsto glasova.
U Češkoj predsednik, čiji je mandat pet godina, ima pretežno ceremonijalnu ulogu.
Aktuelni predsednik je favorit, ističu agencije, uz napomenu da ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da će trka biti tesna tokom dvodnevnog glasanja.
Prema Ustavu Češke, predsednik bira premijera posle opštih izbora.
Češka vlada predvođena Andrejem Babišem podnela je ostavku u sredu pošto joj je izglasano nepoverenje, ali je Zeman odmah zatražio od Babiša da opet pokuša da formira vladu.
Zeman je izjavio da, čak i ako izgubi na izborima, on će Babiša postaviti na mesto premijera pre nego što mu istekne predsednički mandat, 8. marta.
Predsednik, takođe, postavlja članove Upravnog odbora Centralne banke i bira sudije Ustavnog suda, uz odobrenje gornjeg doma Parlamenta.
S druge strane, predsednik ima vrlo malu izvršnu vlast.
Agencija AP je navela da je Zeman vodeći proruski glas u Evropskoj uniji i da se njegovo stanovište o sukobu u Ukrajini i o migrantskoj krizi oštro kosi sa glavnom evropskom politikom.
Zemanova kampanja iskoristila je strah stanovništva od migranata, te je koristila parole kojima se građani pozivaju da zaustave migrante i Drahoša, a da glasaju za Zemana.
Pitanje migranata je dominantno u Češkoj, iako u nju retko ulaze izbeglice na putu ka Nemačkoj ili drugim bogatim zapadnoevropskim zemljama.
Zeman je podržao aktuelnog predsednika SAD Donalda Trampa pre nego što je on izabran na tu poziciju 2016. godine, što je bio redak potez među evropskim liderima.
Drahoš (68), politički "novajlija", kako ga naziva AP, nije pripadnik nijedne partije i više je okrenut Zapadu.
Bivši predsednik češke Akademije nauka i profesor hemije čvrsto podržava članstvo zemlje u EU i NATO.
On je, ipak, takođe odbacio kvote o preraspodeli izbeglica.
Drahoš je istakao da želi da vrednosti "istine, razuma i pristojnosti" pobede na izborima.
Zemanov protivkandidat izrazio je zabrinutost zbog porasta ekstremizma i populizma.
Na čelu Akademije nauka, Drahoš je bio od 2009. do prošle godine, navela je američka agencija.
I Drahoš i Zemanu su u poslednjoj televizijskoj debati, održanoj sinoć, zalagali za produbljenje saradnje unutar EU i govorili protiv kvota za preraspodelu izbeglica.
Rezultati najnovije ankete, koja je objavljena u ponedeljak, predviđaju da će Drahoš osvojiti 47 odsto glasova, a Zeman 43 odsto, dok 10 odsto ispitanika nije odlučilo za koga će glasati.
Kurir.rs/ Tanjug
Foto: Reuters/ AP
NE PROPUSTITE
