Rezolucije EP nisu obavezujuće za Komisiju i SE, one su samo pritisak na ta tela da donesu određenu odluku.
"Rezolucija će samo ukinuti usklađenost računanja vremena u celoj EU i vratiće tu temu nazad zemljama članicama. Zemlje članice odlučivaće da li će zadržati letnje vreme ili će ga ukinuti", navodi se u saopštenju.
Neki evroparlamentarci smatraju da bi svaka država trebalo da odluči koje vreme će zadržati jer bi neke mogle da se odluče i za trajno letnje računanje vremena. Drugi, pak, upozoravaju da će se tako stvoriti problemi za unutrašnja tržišta. Hrvatska evroparlamentarka Biljana Borzan kaže da bi bilo najbolje da se donese ujednačeno rešenje za celu EU.
NE PROPUSTITE
"Problem je u tome što nisu potrebe svih zemalja jednake. Na primer, u zemljama na severu Evrope dani počinju par sati kasnije nego u Hrvatskoj ili Grčkoj. To znači, sasvim legitimno, da će svaka vući na svoju stranu pa će biti teško dogovoriti se. A ako se ne dogovore, ako Evropa po računanju vremena bude ličila na leopardovo krzno, biće haosa, problema u vazdušnom prevozu, trgovini i slično. Već i ovako, sa tri vremenske zone, imamo problema", rekla je ona.
Nenad Jarić Dauenhauer u tekstu podseća da mnogi strucnjaci ističu da je letnje računanje vremena zastarela ideja koja je nekog smisla imala u vreme kada su se u večernjim satima koristile sveće, ali ne i danas.
Brojna istraživanja su medutim pokazala da ono nema nekih ozbiljnih uticaja na potrožnju energije, ako uopšte ima ikakvih. Uvođenje takozvanog letnjeg računanja vremena izvorno je predloženo radi štednje energije kao "Djelajt sejving tajm" (DST).
Prvi ju je 1784. godine predložio Bendžamin Frenklin u jednom eseju. Prelazak je zvanicno prvi put sproveden u delo u Kanadi 1908, a potom su ga 1916. godine uvece Nemačka i Austrougarska za vreme Prvog svetskog rata, radi uštede goriva.
Ideje se ponovo setila Francuska tokom naftne krize 1972. Iako pomeranje kazaljki nije doveli do nekih merljivih ušteda, Nemačka je sledila Francusku, a za njom su se povele i brojne druge evropske zemlje.
Dmitrij Medvedev je 2011, kao tadašnji predsednik Rusije, najavio ukidanje pomeranja kazaljki na satu iz zdravstvenih razloga. Ipak, odlučio je da novi standard za Rusiju bude letnje, a ne zimsko računanje vremena. Međutim,
Duma je 2014. odlučila da standardno vreme bude prirodno, zimsko računanje vremena. U poslednje vreme argumenata koji govore o uštedi energije sve je manje, takode sve je više dokaza da prebacivanje sata uzrokuje zdravstvene probleme zbog poremećaja u spavanju.
Takođe, postoje različite terorije prema kojima pomeranje kazaljki na letnje računanje utiče na broj saobracajnih nesreca, da češće ljudi stradaju na poslu, kao i da u prva tri dana od prelaska na letnje računanje broj srčanih udara raste za pet odsto.
Kurir.rs/Tanjug
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV! I SRBI SU ZA UKIDANJE LETNJEG I ZIMSKOG RAČUNJANJA VREMENA! Vratite sve po starom!
