Hoking, slavan po radovima o svemiru, umro je 14. marta u 76. godini. Kembridž je "grad koji je toliko voleo i koji mu je uzvraćao ljubav", naglasila su njegova deca.
Sahrana će se održati u crkvi Grejt St Meri na uskrsnu subotu. To će biti tradicionalni obred koji će oslikavati raspon i raznolikost njegovog života, dodali su u saopštenju. Hiljade osoba upisalo se u knjigu žalosti otvorenu posle smrti naučnika koji je postao poznat široj javnosti posle svoje knjige "Kratka istorija vremena" objavljene 1988. godine.
On je prkosio je i crnim prognozama lekara koji su mu davali svega nekoliko godina života kada mu je 1964. kao 22-ogodišnjem studentu dijagnosticikovana neurodegenerativna bolest, amiotrofična lateralna skleroza koja ga je s vremenom potpuno paralizirala pa je komunicirao kompjuterski generiranim glasom i pokretima obrva.
Hoking je više puta je napomenuo da želi da mu na nadgrobnoj ploči ugraviraju tzv. Hokingova jednačina.
Ona sadrži najvažnije delove njegovog najvažnijeg otkrića, iskazuje ideju koja je potom definisala čitav Hokingov rad - da crne rupe nisu zapravo potpuno crne jer emituju zrake koji su postali poznati kao "Hokingova radijacija".
To saznanje dovelo je do novog razumevanja ne samo crnih rupa već načina na koji univerzum raste i menja se tokom vremena.
Kurir.rs/Index.rs
Foto Profimedia
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(KURIR TV) OVAKO JE GOVORIO STIVEN HOKING!
