I to sve zbog velike potražnje za peskom. Pesak je jedno od prirodnih dobara koje se najviše koristi, ali nestaje jer ga trošimo brže nego što naša planeta može da ga proizvede.
Tačnije, godišnje potrošimo oko 50 milijardi tona peska, što je duplo više nego što ga sve reke sveta proizvedu. Naime, iako baš i ne razmišljamo o pesku, koristimo ga na dnevnoj bazi.
Ima vrlo široku primenu. Posle vazduha i vode, pesak trošimo čak više i od nafte. Koristi se u proizvodnji elektronike, stakla, nafte, hrane, vina, pasti za zube, kozmetike, papira, boje, plastike i mnogih drugih proizvoda.
Naravno, najviše se koristi u građevinarstvu. Tako je za izgradnju kuće prosečno potrebno 200 tona peska, za bolnicu oko 3.000 tona, dok se za samo kilometar auto-puta potroši čak 10.000 tona peska. A izgradnja svega navedenog raste iz godine u godinu jer je gradova sve više i sve su veći, pogotovo u zemljama u razvoju.
Najveći potrošač peska je Kina, a ta država ga ne koristi samo za beton i izgradnju solitera, već i za teritorijalno širenje. Kina je pomoću peska izgradila i ostrva u Južnokineskom moru, a u tome nije jedina. Veštački arhipelag Svet u Dubaiju najveći je projekat izgradnje ostrva za koje je bilo potrebno čak 186,5 miliona metara peska. No, ono što je neverovatno jeste da je Dubai, koji doslovno ima pesak pod nogama, za te projekte morao da uveze pesak.
Cena raste upravo zbog prebrze eksploatacije. Vijetnam bi čak mogao da ostane bez peska do 2020. godine, tvrdi Fam Van Bac, direktor vijetnamskog sekreterijata za građevinske poslove. Jasno je da je pesak postao poželjna roba, pa ne čudi što je svoje mesto u svemu našla i mafija.
Pesak se krade praktično širom sveta, ali indijska peščana mafija stekla je reputaciju kao posebno beskrupulozna i surova. Bande peska kradu direktno sa plaža, bagerima, šleperima, pa čak i lopatama kojima pesak tovare u obične džakove, koje mazgama zatim prevoze do obližnjih gradilišta. Organizovanije grupe imaju specijalne brodove kojima usisavaju pesak s morskog dna.
"Pesak postaje sve važniji resurs, tako su počele da se pojavljuju "peščane mafije" koje nelegalno eksploatišu ovaj resurs. To je posebno problem u Indiji. Samo tokom prošle godine stotine ljudi je ubijeno", rekla je naučnica Aurora Tores iz nemačkog Centra za integrativno istraživanje biodiverziteta.
Čini se da je nemoguće da svet ostane bez peska imajući u vidu pustinje poput Sahare. Ipak, fini pesak iz Sahare nije pogodan kao građevinski materijal, a upravo se za to i koristi. Jedini pogodan je pesak sa rečnog ili morskog dna.
Samo jedna od posledica nestajanja peska na planeti je povećana opasnost od prirodnih katastrofa kao što su cunamiji ili oluje. To je možda najočiglednije bilo na Šri Lanki gde su talasi tokom cunamija 2004. godine bili značajno veći i razorniji nego što bi to bio slučaja da nije bilo intenzivnog vađenja peska.
Kurir.rs/Biznis insajder
Foto: Profimedia/Ilustracija
NE PROPUSTITE
