Ovo je samo jedna od mnogih stavki koje ugrožavaju odnose Evrope i SAD, pa se svi pitaju šta će se dogoditi sledeće nedelje tokom NATO samita u Briselu. Odluke koje će se doneti, neće uticati smo na SAD i Evropu, već i na čitav svet, pa mi moglo da se desi da odnosi snaga u svetu budu promenjeni. O ovom pitanju, kao i o strahu evropskih saveznika, bavio se Stiven Kolinson iz CNN.
Donald Tramp je i ranije govorio da nije fer da Amerika brine o svemu i da bi ta raspodela morala da bude fer. On nije rekao ništa novo, što nisu isticali i prethodni američki predsednici. Američki predsednik je posebno osetljiv na američke troškove koji se odnose na zaštitu njenih saveznika, kako u Aziji, tako i u Evropi.
Ove pritužbe su igrale važnu ulogu u njegovoj predsedničkoj kampanji, pa niko u Evropi, nije mogao da kaže da nije bio spreman.
TRAMP: Nemačka i Francuska treba više da troše na NATO, nisu fer prema nama
"To nas košta previše novca i iskreno oni moraju više da ulože, jer ovako sada plaćamo disproporcionalno", rekao je Tramp za CNN tokom marta 2016. godine.
Tramp je čak na samitu G7 rekao da je NATO sporazum, gori od sporazuma NAFTA. Tramp je uoči samita NATO 11. i 12. jula nekolicini savezničkih zemlja u Evropi i Kanadi poslao pismo tražeći da povećaju svoja izdvajanja na odbranu. Tramp je napisao da su "SAD sve manje spremne da ignorišu evropsko neispunjavanje zajedničkih bezbednosnih obaveza".
Danski premijer Lars Loke Rasmusen izjavio je danas da se pismo američkog predsednika Donalda Trampa u kojem se optužuju saveznici u NATO-u da ne troše dovoljno na odbranu previše fokusira na brojeve a ne na ono što su zemlje uradile.
Rasmusen je rekao da Danska preuzima veliku odgovornost u međunarodnim pitanjima i posebno u pogledu NATO-a.
"Mereno u potrošnji na vojsku po stanovniku, Danska zauzima peto mesto", dodao je danski premijer.
I druge evropske članice NATO, uključujući Norvešku i Nemačku, juče su odbacile Trampove kritike. Iako ništa nije sigurno, evropske države ipak imaju razlog za zabrinutost, pošto je Tramp itekako poznat po tome da ume da povuče svoju državu iz važnih sporazuma, što je do sada više puta i uradio.
I dok su sa jedne strane Trampove žalbe opravdane, kritičari se plaše da bi ovo moglo da razdvoji sistem koji je SAD učinio među najbogatijim i najsnažnijim državama na svetu.
Trampova ideja i rešenost da "Ameriku stavi na prvo mesto" komplikuju napori Angele Merkel i Tereze Mej da od svojih građana traže više novca, kako bi se zadovoljili zahtevi SAD.
Oni će takođe imati izuzetno malu podršku kada je reč o slanju trupa u bilo koje ratove pod vođstvom Trampa, piše CNN.
Takođe, Trampova sumnja u strane institucije bi mogla da ugrozi i njegove zahteve za većim troškovima, kao i njegova pogrešna shvatanja da je NATO klub čiji evropski članovi poseduju milione ili milijarde dolara.
Ostali saveznici strahuju da ih SAD više neće braniti ako ne zadovolje zahteva potrošnje, što bi moglo da podrije centralnu strukturu NATO-a i da obraduje Moskvu. Međutim i bez Trampa je bilo neizbežno da Amerika počne da preispituje svoje obaveze u inostranstvu, kao i troškove oko NATO.
Sada mnogi strahuju da će se u Briselu ponoviti scena sa samita G7 u Kanadi, kada se Tramp posvađao sa gotovo svim vodećim svetskim liderima. Poslednje NATO brojke pokazuju da su se od 2017. godine povećali troškovi odbrane na 4,3 odsto od ukupnog BDP za svaku državu članicu EU, kao i Kanadu.
NEMAČKI MEDIJI U PANICI: Ako Putin i Tramp naprave OVAJ DOGOVOR, Evropu čeka KOŠMAR
Ovo se dogodilo zbog većeg straha od Rusije, najviše zbog aneksije Krima 2014. godine. Međutim, problem sa SAD seže dublje od samih brojki.
Evropske države ne prestaju da strahuju da će SAD početi da dovode u pitanje sopstvenu predanost evropskoj odbrani ako Evropa ne uloži više. Evropske države su SAD pružile veliku podršku nakon terorističkog napada 11. septembra 2001. godine.
Velika Britanija i Kanada su pretrpele velike gubitke dok su se sa SAD borile u Avganistanu. U toj grupi se našla i Nemačka.
Dok Tramp nastavlja da besni, postoji zabrinutost da on čak i ne deli zajedničke vrednosti sa ostalim članicama NATO.
U kolumni za "Vašington post", En Eplbom analizira predstojeći samit NATO-a kao i susret Trampa sa Putinom.
"Prvi put od 1945. godine Evropa se bori sa američkim predsednikom koji ima fundamentalno drugačiji pogled na međunarodnu ulogu Amerike... On može da koristi svoj sastanak sa Putinom u istu svrhu: da zastraši Britance, Nemce i druge zabrinute agresivnim ruskim ponašanjem, i da ih primora da rade ono što on želi, u svakoj sferi za koju se zabrine", piše kolumnistkinja "Vašington posta".
Ona iznosi i pretpostavku da će shodno tome možda od Nemaca biti zatraženo da unište svoju automobilsku industriju u zamenu za držanje američkih trupa u Hajdelbergu, prenosi Slobodna Evropa.
Možda će Britancima biti rečeno da dovedu do bankrota svoje poljoprivrednike u zamenu za obećanja o zajedničkim manevrima. Što se tiče manjih zemalja - Estonije, Litvanije - nemaju sreće: nemaju mnogo čipova za pogađanje u ovom novom pokeru, a mogu ih i prodati Putinu - ako ih želi - po niskoj ceni."
Istovremeno, Forin polisi piše da izgleda da Tramp ne poznaje istoriju i da stoga ne iznenađuje to što i Evropljani i Amerikanci sada gledaju na samit NATO u julu sa određenom zebnjom.
Kada je reč o sastanku sa Putinom, u tekstu se tvrdi da ako je Tramp pametan i zainteresovan za dobar sporazum sa Putinom, on bi želeo da se pojavi u Helsinkiju nakon uspešnog samita NATO i jedinstvenim savezom iza sebe.
Ako bi se Tramp pojavio sa neuspešnim samitom NATO, Putin bi već postigao osnovni strateški cilj i imao bi malo razloga da Trampu napravi bilo kakvu uslugu - zaključuje Forin polisi.
Kurir.rs/CNN/Slobodna evropa/Forim polisi
Foto printscreen Tweet
NE PROPUSTITE
