Najmanje 80 ljudi poginulo je u požarima koji su buknuli u ponedeljak veče, pa se grčkoj vladi premijera Aleksisa Ciprasa postavljaju pitanja kako je mogla da dozvoli da uopšte dođe do takve katastrofe.
Prema stručnjaku za šumarstvo Nikosu Bokarisu, region u kom je selo Mati ispunio je sve uslove za katastrofu biblijskih razmera. Bokaris naglašava kako je to bilo neizbežno zbog kuća naguranih među borovima, od kojih neke nemaju ni prilazni put.
"Borovi su stari, vrlo visoki i široki, a to je sve gorivo za širenje plamena. Tako se stvara ogromna toplotna masa", rekao je Bokaris za AFP.
Grčka proživljava vruće leto, a vetrovi znaju da duvaju i do 100 kilometara na sat, noseći vatru kroz šume koju su "suve poput baruta".
Premijer Cipras rekao je kako su vremenski uslovi doprineli vatrenoj stihiji, sa čime se donekle slaže Kostis Kalambokidis, stručnjak za geografiju i prirodne katastrofe.
"Sasvim je jasno da klimatske promene stvaraju sve ekstremnije vremenske uslove'', kaže Kalambokidis i nastavlja: "Istu stvari vidimo i u Kaliforniji...čak i u zemljama koje su dobro opremljene za borbu protiv požara, pretnja koju stvara gradnja urbanih centara u šumama je ogromna".
Iako su stručnjaci složni da do požara takvih razmera dolazi najviše zbog klimatskih promena, Cipras je zanemario vrlo bitnu stavku.
"Prevencija", ističe Kristijani Teohari, stručnjak za okoliš. Umorni smo od stalnog ponavljanja, a da se ništa ne menja. Ona kaže kako je dobro urađen plan evakuacije mogao umanjiti broj žrtava u Matiju.
Nekoliko žrtava ostalo je zarobljeno u automobilima zbog saobraćajnog kolapsa do kojih je došlo kada su uspaničeni stanovnici i turisti pokušali da pobegnu.
Katastrofi su doprineli i brojni drugi faktori - svedoci su govorili o hidrantima koji nisu radili i neurednim baštama i dvorištima, kao i da je visoko i široko drveće dodirivalo krovove kuća.
Bokaris ističe kako su mere štednje uvedene nakon grčke krize 2010. dovele do zapuštajna hitnih službi.
"Vatra nije čekala da kriza završi, ali je sasvim sigurno da smanjenje izdvajanja za javne službe nije pomoglo", rekao je Bokaris.
To potvrđuju službene statistike - grčki vatrogasci imali su prošle godine budžet od 354 miliona evra, prema 452 miliona evra 2009.
Slaba svest javnosti o opasnosti od požara i nespremnost lokalnog stanovništva dodatno su uvećali štetu u Matiju. Jedan od preživjelih kaže kako "nikada nije ni zamišljao" da bi požar mogao doći do sela.
Nakon razornih požara 2007. koji su usmrtili 77 ljudi na ostrevu Eviji, Grčka je počela jače da ulaže u vatrogasne službe koje su bile previše zavisne od vazdušne pomoći."Na kraju svega, ne znam ko je šta ili nije radio, ali sudeći po ishodu nije uspelo'', zaključuje Bokaris.
Kurir.rs/Tportal.hr
Foto: EPA
NE PROPUSTITE
