Krijumčarenje slonovače, vađenje zlata, ilegalni "porezi" na prirodne resurse i druga krivična dela čine 38 odsto prihoda kojima se finansiraju sukobi i oružane grupe, navodi se u izveštaju Interpola. I dok Islamska država dominira naslovnicama, na njih otpada samo četiri odsto od 31,5 milijardi američkih dolara zarađenih u zonama sukoba širom sveta svake godine. Ostatak odlazi organizovanom kriminalu.
Izveštaj, koje su pripremili norveški centar za analizu rizika RHIPTO i Globalna inicijativa za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, prvi je globalni pregled krijumčarskih ruta koje koriste takve grupe. On navodi oko 1.000 ruta kojima se krijumčari sve od nafte, zlata i dijamanata do droge, ljudi i slonovače.
"Organizovani kriminal sve više potkopava mir, bezbednost i razvoj", rekao je Mark Šou, direktor Globalne inicijative za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala. "To je postao globalni fenomen, zastupljen u sukobima od Afrike do Bliskog istoka i Amerika."
Ilegalno vađenje ruda čini 17 odsto prihoda oružanih grupa, a među najpoželjnijima su zlato sa istoka DR Konga i mineral koltan (za mobilne) u Latinskoj Americi. Grupe organizovanog kriminala bave se i unosnom trgovinom slonovače iz Afrike i rogovima nosoroga koje se prodaje u Aziji za korištenje u tradicionalnoj medicini, ali u izveštaju se naglašava da 165 miliona dolara zarađenih takvom trgovinom čini tek mali deo njihovih ukupnih prihoda.
Nakon "ekološkog kriminala", krijumčarenje droge i dalje je drugi najveći izvor prihoda i čini 28 odsto ukupnog iznosa, navodi se u izveštaju. Ilegalno oporezivanje civila, pljačke i iznude čine još 26 odsto njihovih prihoda.
Sa druge strane, donacije i otmice za otkupninu čine samo po tri odsto prihoda. Kristijan Nelemnn, direktor RHIPTO centra, rekao je da vlade moraju shvatiti da je borba protiv organiziranog kriminala ključni čimbenik za pomoć u okončanju sukoba.
"U mnogo slučajeva kriminalne skupine, od kojih su neke usko povezane s političkim elitama, mogu imati interesa u nastavku oružanih sukoba kako bi osigurale svoju dominaciju nad prirodnim resursima i trgovinskim rutama", rekao je.
Izveštaj otkriva i da militantne grupe reketiraju civile. Sredinom 2017. Islamska država uzela je oko 10 miliona dolara u vidu poreza na teritoriji koji je držala u Iraku i Siriji.
"Danas, s obzirom na dramatičan gubitak teritorija, Islamska država verovatno raspolaže s jedva četvrtinom tog iznosa", navodi se, upozoravajući ipak da ta organizacija ima verovatno "značajne rezerve".
Avganistanski talibani isto su tako prošle godine "zaradili" između 75 i 95 miliona dolara na oporezivanju heroina i drugih poljoprivrednih kultura. U Somaliji islamisti Šababa povezani s Al Kaidom "zarađuju" oko 10 miliona dolara godišnje reketirajući ljude za sve - stoke do vode za piće - ili iznuđujući novac za zaštitu od kompanija.
Kurir.rs/Dnevnik.hr
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
