Makron, koji je u Nemačku došao u nedelju da bi učestvovao u obeležavanju dana sećanja na žrtve rata i diktature, pozvao je evropske zemlje da preuzmu veću odgovornost za sopstvenu sudbinu, naročito na planu odbrane.
On je rekao da je obaveza francusko-nemačkog saveza da "ne dozvoli da svet sklizne u haos i da ga vodi putem mira".
Makron je istakao da Evropa ne može da igra svoju ulogu "ako ne preuzme veću odgovornost za svoju odbranu i bezbednost, i zadovolji se drugorazrednom ulogom na međunarodnoj sceni".
S druge strane, kako navodi AP, Angela Merkel više je usmerena na izbore za Evropski parlament u maju iduće godine koji mogu da pruže šansu populistima i partijama koje su protiv EU da pridobiju veću podršku birača.
"Moramo mnogo toga da učinimo da maja iduće godine da bismo stvorili ujedinjeniju, suvereniju i efikasniju Evropu, što nam je tako neophodno", rekla je Merkelova.
Dve najveće zemlje EU, dodaje AP, mogu da budu snažna sila, ali su njihovi lideri trenutno suočeni s padom podrške kod kuće. Makronu pada popularnost u zemlji, gde je 250.000 ljudi protestovalo zbog najave porasta cena gasa, dok Merkelovoj opada uticaj od kako je saopštila da se neće više kandidovati za funkciju predsednice vlade.
Ona je, međutim, podržala Makronov predlog o formiranju u budućnosti evropske armije, a oboje su istakli da EU mora da smanji zavisnost od drugih, odnosno od SAD, za svoju odbranu.
Predsednik SAD Donald Tramp uznemirio je nedavno saveznike u NATO, kako je napisao na Tviteru, da moraju više da plate za odbranu ili da "samo sebe brane".
AP, međutim, dodaje da srdačan susret u Berlinu Merkelove i Makrona uoči decembarskog samita EU o evru, ne može da prikrije razlike između Nemačke i Francuske u stavu prema ekonomskim pitanjima.
Dve zemlje su se složile o zajedničkom budžetu članica evrozone, ali predviđena sredstva, 20 do 25 milijardi evra, što je svega oko 0,2 odsto njihovog BDP-a, daleko je manje od nekoliko procenata za šta se zalagao Makron.
Postignuti sporazum, koji će biti podnet na samitu u decembru, rezultat je nemačkog odbijanja da novac poreskih obveznika iz bogatijih zemalja, kao što je Nemačka, ide finansijski nesigurnim zemljama kao što su Italija i Grčka.
Nemačka i Francuska ne mogu da se slože ni oko određivanja poreza digitalnim kompanijama kao što su Amazon i Gugl. Francuska i Evropska komisija smatraju da tim kompanijama treba da se odredi porez, dok Nemačka smatra do o tome treba da odluči 36-člana Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Kurir.rs/ Tanjug
Foto: EPA
NE PROPUSTITE
