Većina latinoameričkih zemalja priznala je Gvaida za privremenog predsednika Venecuele, sledeći primer SAD.
NE PROPUSTITE
Među prvima je reagovao američki predsednik Donald Tramp koji je izrazio podršku Gvaidu.
"Danas zvanično priznajem predsednika parlamenta Venecuele Huana Gvaida za prelaznog predsednika Venecuele", navodi se u Trampovom saopštenju. Time je Tramp povećao pritisak na aktuelnog šefa te države Nikolasa Madura, preneo je Rojters.
NE PROPUSTITE
Organizacija Američkih Država (OAD) takođe je priznala Gvaida, kao i Brazil, Kolumbija, Čile, Argentina, Gvatemala, Paragvaj, Ekvador, Peru i Kostarika.
Na Madurovu su pak stranu stale levičarske vlade Kube i Bolivije, osuđujući "imperijalističke" poteze koji smeraju na njegovo svrgavanje.
Meksiko je pak pod novim levičarskim predsednikom Andresom Manuelom Lopezom Obradorom poručio da neće zauzimati stranu u sukobu u Venecueli.
Nikolas Maduro je ponovo izabran za predsednika 20. maja 2018. posle prvog šestogodišnjeg mandata. Veći deo opozicije je bojkotovao izbore i ne priznaje rezultate.
Vojska na strani Madura
Vojska je u međuvremenu stala na stranu predsednika Madura a Vrhovni sud upozorio je nacionalnu skupštinu da je prekršila ustav i da su njene odluke nevažeće.
Venecuelanska vojska lojalna je predsedniku Nikolasu Maduru, poručio je ministar obrane Vladimir Padrino.
"Očaj i netolerancija napadaju mir nacije", objavio je Padrino na Tviteru.
"Mi, vojnici domovine, ne prihvatmo predsednika nametnutog u seni opskurnih interesa", istakao je venecuelanski ministar obrane.
Gvaido je obećao amnestiju vonicima koji pomognu u svrgavanju predsednika Madura.
NE PROPUSTITE
Incidenti na ulicama, ima mrtvih
Incidenti su izbili između pripadnika snaga bezbednosti i pristalica opozicije u Karakasu, posle protesta na kojem se lider opozicije Huan Gaido proglasio prelaznim predsednikom Venecuele, javila je agencija Frans pres na licu mesta.
Do nasilja je došlo pošto je nekoliko desetina pristalica opozicije blokiralo glavni put u jednoj četvrti Karakasa. Policija je koristila suzavac da rastera okupljene. Za sada nema izveštaja da li je bilo povređenih ili privedenih.
U Karakasu su istovremeno održani skupovi pristalica i vlasti u Venecueli. U antivladinim protestima u gradu San Kristobal poginule su dve osobe, a povređeno je još petoro ljudi, saopštile su vlasti Venecuele. Dvojica nastradalih demonstranata ubijena su iz vatrenog oružja, rekla je portparolka ministarstva zdravlja venecuelanske države Tahira. U neredima tokom protekle nedelje poginula je najmanje još jedna osoba, prenosi AP.
Duboka politička i ekonomska kriza potresa Venecuelu kojoj su SAD uvele sankcije.
Inflacija i kriza
Maduro kaže da zemlja mora pokazati "fiskalnu disciplinu" i okončati štampanje prekomerne količine novca, koje je dovelo do beskrajne hiperinflacije, koja je podigle cene na astronomske nivoe. U ovom trenutku minimalna mesečna zarada nije dovoljna za kupovinu kilograma mesa.
Slično Jugoslaviji 1993. godine, građani Venecuele za samo jedan odlazak u prodavnicu moraju da potroše milione. Nacionalna valuta, bolivar, toliko malo vredi, da ni sa punim džakom novca ne bi bilo moguće obaviti najosnovniju kupovinu za jednu porodicu, a tome treba dodati i činjenicu da su rafovi prazni, a plate izuzetno male.
Za jedno prosečno pile (2,4 kilograma) građanin te nekada bogate države sada mora da izdvoji 14.600.000 bolivara (oko dva dolara). Za samo jednu rolnu tolet papira potrebno je izdvojiti čak 2.600.000 bolivara (oko 0,4 dolara), kilogram šargarepe košta 3.000.000 bolivara (0,46 dolara), pakovanje uložaka košta čak 3.500.000 bolivara, pelene 8.000.000 bolivara (1,22 dolara), dok kilogram sira košta 7.500.000 bolivara.
Za nekoga ko to može sebi da priušti prosečan odlazak u prodavnicu mogao bi da iznosi i deset ili 15 miliona bolivara. Da je neka druga valuta u pitanju, to bi bilo pravo bogatstvo, ali bolivar je toliko devalviran da gotovo da ne vredi ništa. Prosečna plata u Venecueli dovoljna je tek da se kupi jedan kilogram mesa, a inflacija se bliži neverovatnih 1.000.000 odsto.
Venecuela je oduvek imala značajan ekonomski potencijal
Početkom 20. veka nafta je postala ekonomski oslonac cele zemlje, a Venecuela i danas ima najveće svetske zalihe nafte s 300 milijardi barela.
Zahvaljujući crnom zlatu, zemlja je posle Drugog svetskog rata imala četvrti najviši BDP po stanovniku na svetu. Bila je dva puta bogatija od Čilea, četiri puta bogatija od Japana i dvanaest puta bogatija od Kine.
Bogatstvo, nažalost, nije potrajalo, upravo zbog preterane zavisnosti od nafte.
Pad ekonomije
Od 1950-ih do početka 1980-ih, ekonomija je doživljavala stalni rast.
1982. godine Venecuela je bila najbogatija zemlja Latinske Amerike. Novac od nafte finansirao je zdravstvo, obrazovanje, prevoz i poljoprivredu.
Venecuelanski radnici bili su najbolje plaćeni u regiji.
No, sve je pošlo po zlu. Pohlepa za naftom i nagli pad cena nafte osamdesetih desetkovali su venecuelansku ekonomiju, koja je u potpunosti zavisila od energetike.
Danas je Venecuela jedna od najsiromašnijih zemalja Latinske Amerike, a prema predviđanjima MMF, stvari će se menjati isključivo nagore. BDP po stanovniku 2022. godine iznosiće samo 12.210 američkih dolara, što je veliki ekonomski pad.
Kurir.rs/ Agencije
Foto: EPA
NE PROPUSTITE
