Uspon Gvaida od, kako navodi AP, nepoznatog političara do samoproglašenog privremenog predsednika, kojeg podržavaju SAD, za samo tri nedelje, dogodio se meteorskom brizinom.
Gvaida su kao privremenog predsednika priznale SAD, Kanada, Brazil, Argentina, Kolumbija, Paragvaj, Čile, Peru, Gvatemala, Kostarika i Albanija.
Huan Gvaido je odrastao u priobalnom gradu La Gvairi kao jedno od osmoro dece, a studirao je mašinstvo na Katoličkom univerzitetu Andres Beljo u prestonici Venecuele Karakasu.
Gvaido, kojeg je vlada Venecuele često optuživala da je štićenik Sjedinjenih Država, boravio je na postdiplomskim studijama na Univerzitetu "Džordž Vašington" u glavnom gradu SAD.
Godine 1999, kada je Gvaidu bilo 15 godina, veliko nevreme je zahvatilo državu Vargas, zbog čega su desetine hiljada ljudi izgubile život, a mnogi su ostali bez krova nad glavom, među kojima je bila i Gvaidova porodica.
Kako su rekle Gvaidove kolege, njegovi politički stavovi velikim delom su oblikovani neefikasnom reakcijom bivšeg predsednika Uga Čaveza na posledice ove prirodne katastrofe. Gvaido je oženjen Fabijanom Rosales, a njihova ćerka Miranda se rodila na vrhuncu protesta 2017. godine, tokom kojih je on pogođen u vrat plastičnim projektilom, a pretrpeo je i prelom ruke tokom okršaja s policijom.
Gvaidova politička karijera počela je još na fakultetu. Bio je deo studentskog pokreta koji se suprotstavljao odluci Čavezove vlade da se ne obnovi dozvola za emitovanje privatnoj TV mreži „Radio-televizija Karakas“ (RCTV).
Čavez je ovu mrežu optužio da je prekršila zakon o medijima i da je podržala pokušaj državnog udara, kada je izbačen iz kabineta na dva dana, neposredno pre nego što je preuzeo vlast. Čavez je na kraju zamenio RCTV televizijskom stanicom u državnom vlasništvu.
Gvaido je 2009. godine uz Leopolda Lopeza postao jedan od osnivača političke stranke Narodna volja, koja je ustala protiv navodnih kršenja sloboda i ljudskih prava.
Postao je član parlamenta 2011, a 2016. je izabran za predstavnika države Vargasa, što je položaj koji obavlja i danas. Nakon što je preuzeo mesto predsednika parlamenta Venecuele, Gvaido je objavio da će biti opozicija predsedniku Nikolasu Maduru.
Nekolicina građana Venecuele je čulo za "novo lice", 35-ogodišnjeg poslanika kada je početkom januara imenovan za predsednika parlamenta, koji je pod kontrolom opozicije.
Takav potez izazvao je visokorizičan zastoj u odnosima sa predsednikom Nikolasom Madurom, kojeg i "kod kuće" i u inostranstvu sve češće optužuju da je diktator, konstatuje AP.
Umesto da se povuče, Gvaido je zapanjio Venecuelance kada se, pred svojim pristalicama u Karakasu, proglasio za privremenog predsednika, podstaknut masovnim antivladinim protestima.
Istog trenutka dobio je podršku američkog predsednika Donalda Trampa, Kanade i brojnih latinoameričkih država, kao i Organizacije američkih država.
Kao ključ Gvaidovog uspona do istaknute funkcije AP navodi tajming i podršku koju je dobio iza scene.
Industrijski inženjer, koji je prvo političko iskustvo imao tokom pokreta studentskih protesta pre deset godina, izabran je za poslanika u Skupštini Venecuele 2015. godine, a tokom prvog ovogodišnjeg zasedanja imenovan je za njenog predsednika.
Nakon što se juče proglasio za privremenog predsednika Venecuele, što su mnoge zemlje, na čelu sa SAD, podržale, usledio je ljutiti odgovor Madura, koji je prekinuo diplomatske odnose sa SAD i dao rok od 72 sata američkim diplomatama da napuste zemlju.
A kao arhitekta Gvadiovog uspona meteorskom brzinom navodi se Leopoldo Lopes, najpopularniji opozicioni lider u Venecueli, koji se nalazi u kucnom pritvoru i kojeg mnogi vladini protivnici smatraju političkim zatvorenikom.
Gvaido, inače član partije Narodna volja, godinama je bio lojalni sledbenik Lopesa, a pored njega je stajao i na konferenciji za novinare 2014. godine kada je aktivista objavio strategiju za organizovanje antivladinih nemira.
Kritičari, pak, smatraju da Gvaidu nedostaje politička vizija i ukazuju na njegov konfuzan prvi govor na mestu predsednika parlamenta, prepun retoričkih strela usmerenih ka "uzurpatoru" Maduru, ali bez konkretnih koraka o tome kako se izboriti sa nedaćima, dok drugi njegovu mladost i relativno neiskustvo vide kao novi dah života u slomljenu opoziciju.
Uprkos tome što Gvaido sve više dobija podršku međunarodne zajednice, Madura podržava vojska.
Ko je Nikolas Maduro?
On je na vlast došao 2013. godine, nakon smrti Uga Čavesa.
Kada je Čaves, tadašnji vojni oficir, bio 1992. godine u zatvoru, nakon što je predvodio neuspešni pokušaj vojnog puča, Maduro i njegova buduća supruga, Silija Flores, tada mlada advokatica, zalagali su se za njegovo oslobađanje, koje je usledilo 1994. godine, podseća Gardijan.
Maduro je pre dolaska na čelo zemlje bio potpredsednik države i ministar spoljnih poslova, a pre nego što je započeo političku karijeru, bio je vozač autobusa.
U maju prošle godine osvojio je drugi estogodinji predsednicki mandat, ali su njegovi glavni protivnici tvrdili da je izborni proces bio praćen mnogobrojnim neregularnostima.
Kritičari ga optužuju da su životni standard i socijalno stanje u Venecueli, po njegovom dolasku na vlast, drastično pogoršali, a da se sama zemlja suočila sa nedostatkom osnovnih životnih namirnica.
Zbog toga su protiv njega tokom 2014. godine otpočele masovne i nasilne demonstracije, koje i danas traju, podseća Vikipedija na srpskom jeziku.
Kurir.rs/ Tanjug/ Sputnjik Srbija
Foto: EPA
NE PROPUSTITE
