Sumanuta inflacija, priče o potencijalnom građanskom ratu, mitinzi, kontramitinzi, dva predsednika i svet koji je, kako izgleda, odavno zauzeo strane. Usred venecuelanske bure živi mali broj Srba i nešto više onih koji imaju srpsko poreklo.
Koliko tačno, ne zna se, ali jedan od njih je Aleksander Martinez - Solunac. "Iz dana u dan je sve teže i teže", kaže Martinez Solunac za BBC na srpskom. "Inflacija je tolika da ne možemo da kupujemo osnovne namirnice, a desi se da, na primer, sir tri puta u toku dana menja cenu", dodaje on i sigurno mnogima u Srbiji vraća slike iz devedesetih. Ima 47 godina, srpski ne govori, a živi u gradu Marakaju u saveznoj državi Aragva, na severu Venecuele. Kako kaže, dok je bilo novca pravio je cerveza Balkanica - balkansko pivo. Na etiketi je bio dvoglavi orao uz dve krigle i natpis "Samo nas sloga spasava", ali toga više nema. Barem na neko vreme.
"Potrebno je oko 300 dolara mesečno za život, a plata koju daje država je oko sedam dolara", ističe on. Zemlju koja zvanično ima najveće rezerve nafte na svetu već godinama muči mnogo toga, a verovatno najviše - inflacija. "Tako često menjaju valute da je teško objasniti, ali uklonili su nule da bi izbegli takve cifre", kaže Martinez Solunac, ističući da na protestima građani bacaju novac. "Baš su u subotu su bile demonstracije protiv Madura, a neke devojke su novčanice male vrednosti bacale kao konfete na žurci".
Kako navodi, dezodorans, sapun i toalet papir je "nemoguće platiti". "Što je još gore, prodavnice su pune imitacija tih proizvoda iz Azije i Turske, koje su preskupe, a u isto vreme vrlo lošeg kvaliteta i možda čak opasne". Lekova nema, kaže Martinez Solunac, ističući da se "sve postiže i završava preko crnog tržišta ili onih koji mogu da dođu do dolara i evra".
Porodica
"Moj deda je iz Lapova, umro je 1991. godine, a baka je iz Strmena u Hrvatskoj", počinje Martinez Solunac priču o porodici i njihovom putu u Latinsku Ameriku. "Ona je još živa, ima skoro 91 godinu, ali nema nikoga - sve je izgubila od ruku ustaša, a roditelji su joj ubijeni u Jasenovcu". Dragoslav Solunac i Stoja Drakulić su preživeli logor i prinudni rad, a već 1947. godine, u izbegličkom kampu u nemačkom Rozenhajmu, rođena je njegova majka Dušanka. "Iste godine su baba i deda došli u Venecuelu".
Kako navodi, porodica sa očeve strane je poreklom sa Kanarskih ostrva, a majka mu je umrla 2010. godine od raka. "Ja sam jedini u porodici koji je prikupio sve njihove priče".
"Nikada nisam bio u Evropi, a sada ne mogu to sebi da priuštim", navodi. Solunac slavi i slavu. "O, da. Spremam i srpsku hranu, baba me naučila - punjene paprike, sarmu, gibanicu...
"Svi moji prijatelji vole sarmu i gibanicu", odgovara Martinez Solunac. "I babine čuvene vanilice i palačinke... "Uh, sad sam gladan". A koliko je Srba u Venecueli? "Nema mnogo... Imamo dve crkve, jednu u Karakasu, prestonici Venecuele i jednu u mom gradu Marakaju", ističe Martinez Solunac.
Kurir.rs/ BBC na srpskom
Foto: EPA
NE PROPUSTITE
