“Plava rupa” ponor je dubok 120 metara, udaljen 8 kilometra od egipatskog grada Dahaba a zovu je “groblje ronilaca” zbog stotina onih koji su tamo izgubili svoje živote.
Ipak, to ne sprečava mnogobrojne ronioce da svake godine zaranjaju unutra, iako se tačno i ne zna koliko je ova rupa uzela života.
Ronioci u Dahabu kažu da je najmanje 200 žrtava u poslednjoj deceniji, a Tarek Omar (55), tehnički ronilac iz Dahaba, počeo je da istražuje Plavu rupu 1992., fasciniran pričama o prokletstvu. Postao je poznat kada je 1997. iz rupe izvukao tela dvojice irskih ronilaca, Konora O’Regana i Martina Gara. Kasnije je izvukao oko 20 tela, a zovu ga “sakupljač kostiju”.
Na 56 metara dubine, zid stene nestaje, otkrivajući šupljikavi tunel dug 26 metara iz Plave rupe do dubokog okeana.
“Predivno je, liči na stajanje u podvodnoj katedrali. Problem je u tome što ronioci zarone pedesetak puta negde i misle da znaju sve, ali realno nisu spremni za tu dubinu i uslove”, kaže instruktor ronjenja Aleks Hajes. Što ronilac uđe dublje, veći je pritisak na njegov organizam, a ta narkoza često se naziva “martini efekat”.
Uprkos upozorenjima i propisima od strane vlasti, ronioci hrle u Plavu rupu. Najpoznatiji smrtni slučaj dogodio se 2000. kada je nestao instruktor ronjenja Jurij Lipski. On je samostalno odlučio da zaroni, stigao je do dna, ali je tamo postao dezorjentisan. Kad je shvatio da neće izroniti, skinuo je masku s kiseonikom i samo nestao. Posle je otkriveno da je sa sobom imao i video-kameru koja je bila pričvršćena za njegovu kacigu. Tako je nesrećni ronilac snimio vlastitu tragediju.
Do dana današnjega ove misteriozne smrti nisu razrešene pa se neki pitaju da li su na delu neke tajne, neljudske sile koje dopiru iz dubina Zemlje.
(Kurir.rs/ZG/Dnevno.hr/Foto: Profimedia)
NE PROPUSTITE
