Sardine
Ova morska riba nestaje velikom i alarmantnom brzinom. Naprimer, broj sardina u Pacifiku je na ivici kolapsa, pokazuju studije prema kojima je populacija od 1,8 miliona metričkih tona u 2006. u 2016. pala na mizernih 100.000 tona.
Isti se fenomen uočava i u drugim morima, a jedan od razloga je preterani izlov kao i uništavanje njihovih ekosistema.
Kvalitetna kafa
U izveštaju Instituta za klimatske promene sugeriše da bi kafa mogla u potpunosti da nestane do 2080. godine, ako se nastavi porast temperatura na Zemlji. Prema tom izveštaju, do 2050. godine polovina trenutnog poljoprivrednog zemljišta na kom se uzgaja kafa postaće potpuno beskorisna jer će veće temperature vazduha podstaknuti prekomerno razmnožavanje gljivica i parazita.
To se prvenstveno odnosi na kafu Arabiku koja ima genetski ograničenu lozu i pitanje je u kojoj se meri može prilagoditi. Ova vrsta kafe uzgaja se više od 1.000 godina u jugozapadnom delu Arapskog poluostrva, po kom je i dobila ime.
Čokolada
Proizvodnja čokolade je skupa i dugotrajna. Kakaovac dozrijeva čak 5 godina, a berba je izuzetno teška i mora da se obavlja ručno pri nesnosnim vrućinama. Može se uzgajati samo u ekvatorskoj zoni, odnosno na području u kom se nalaze neke od najnestabilnijih zemalja sveta.
Većina svetskih količina dolazi iz zapadne Afrike gde su poljoprivrednici plaćeni 80 centi dnevno a dečji rad nije izuzetak. Nakon što zakoni koji regulišu pravednu trgovinu počnu da prožimaju industriju i prouzrokuju porast cene rada, poljoprivrednici će se suočiti sa gubicima, što će dovesti do okončanja masovne proizvodnje. Pretpostavlja se da će se to dogoditi do kraja 2020. godine.
Slanina
Nimalo optimističniji scenariji čeka i omiljeni slani suhomesnati proizvod. Predviđaju ga i Američka kancelarija za poljoprivredu i Britansko udruženje uzgajivača svinja.
Kombinacija razloga kao što su suša, epidemija proliva među svinjama i seča proizvodnje zbog smanjenja gubitaka. Iako to ne znači da će proizvodnja potpuno nestati, cene će sigurno da rastu.
Voda
Najvažniji i najneophodniji elemenat koji će u budućnosti nestati jeste voda, ističu naučnici. Iako 71 odsto površine Zemlje prekriva voda, one pitke svakako nedostaje, prenosi portal Grunge. Da bi Zemlja uskoro mogla da ostane bez vode upozorili su naučnici NASA objavljujući studiju prema kojoj je 37 najvećih vodenih bazena na svetu u velikom nedostatku vode zbog toga što su prošli svoju tačku održivosti, odnosno iz njih je uzeto više vode nego što je prirodno moglo biti vraćeno.
Uz to, još je čak 13 bazena u kritičnom stanju, a naučnici upozoravaju da je ovde reč o dugoročnom problemu koji će se pogoršavati sve više i više, toliko da NASA upozorava da svet ostaje bez pitke vode. U kritičnom stanju je Kalifornija, ali i Indija, Pakistan i Severna Afrika, gde su druge opcije nabavke vode ograničene.
Nafta, ugalj, uranijum, plin, helijum...
Evropska unija predviđa da će čovečanstvo poslednju kap nafte potrošiti 22. oktobra 2047. godine u 20 sati i 58 minuta. Prirodni gas će nestati 2068. godine, ugalj 2140., a uran, kao gorivo nuklearnih elektrana, 2144. godine. Inače, u budućnosti preti i nestašica helijuma jer njegovi izvori nisu obnovljivi. Helijum se koristi ne samo za podizanje dečjih balona, već i hladjenje magneta u MR aparatima, zavarivanju i mnogo drugih stvari.
(Kurir.rs/Express.hr/Foto: Shutterstock/Profimedia)
NE PROPUSTITE
