Prema novom istraživanju, vitamin koji proizvode ćelije kože izložene suncu mogao bi igrati ulogu u sprečavanju smrti od koronavirusa SARS-CoV-2.
Preliminarni rezultati studije koju tek treba da prođu reviziju povezuju niske nivoe vitamina D sa stopom smrtnosti od COVID-19 širom Evrope.
Ovo studija svakako zaslužuje određenu pažnju kao potencijalni deo zagonetke koronavirusa, podsećajući nas da zdravlje i bolest mogu biti složena stvar koja uključuje različite životne faktore.
Ali takođe je važno interpretirati takve dokaze kao deo većeg naučnog istraživanja, što znači da bi bilo prerano davati bilo kakve preporuke pre nego što stignu novi dokazi.
Istraživači su iskopali postojeću zdravstvenu literaturu da bi katalogizovali prosečne nivoe vitamina D među građanima 20 evropskih zemalja, a zatim uporedili ove cifre sa relativnim brojem smrti od COVID-19 u svakoj zemlji.
NE PROPUSTITE
Jednostavno statističko testiranje pokazalo je da postoji prilično uverljivu korelaciju između podataka, gde su populacije sa nižom od prosečne koncentracije vitamina takođe imale više smrtnih slučajeva od SARS-CoV-2.
"Najugroženija grupa stanovništva u odnisu na COVID-19 je baš ona koja ima najviše deficita vitamina D", zaključuju istraživači u svom preliminarnom izveštaju.
Ovi izveštaji naravno nisu potpuni i za sada nisu ništa do sugerisanje da postoji neka vrsta veze. Ljudi koji imaju viši nivo vitamina D u svom telu, možda rade nešto drugo što, na primer, pomaže da virus nanese manje štete njihovom organizmu.
S druge strane, rezultati nisu iznenađujući, jer se slažu sa prethodnim, kompleksnijim studijama koje takođe sugerišu da zdrav nivo vitamina D može umanjiti rizik od respiratornih infekcija kao što su influenca i tuberkuloza, kao i dečija astma.
NE PROPUSTITE
Vitamin D kroz hranu možemo dobiti iz pečuraka ili ribe, ili se može šrpoizvesti u našoj koži kada oblik holesterola reaguje na UV svetlost.
Opšte poznat po svojoj ulozi u održavanju nivoa kalcijuma u našim kostima, nedostatak ovog vitamina je odgovoran za koštane deformacije poput rahitisa, kao i za povećan rizik od degeneracije kostiju koji nastaje u uslovima poput osteoporoze.
U međuvremenu, koliko god rezultati bili nesporni, pojedinačna studija ne bi trebala da bude osnova za medicinski savet.
Tokom 2017. godine, medicinski istraživači Mark J. Boland sa Univerziteta u Oklandu na Novom Zelandu i Alison Avenel sa Univerziteta u Aberdenu u Velikoj Britaniji apelovali su na oprez kako treba tumačiti slične studije poput ove.
"Suplementacija vitamina D je vruća tema, izazivajući argumente i za i protiv", pišu u uvodniku o raznovrsnom nizu studija o ovoj temi u poslednjoj deceniji.
"Smatramo da bi na njih trebalo gledati kao na hipoteze, koje zahtevaju potvrdu u dobro osmišljenim kontrolisanim ispitivanjima", pišu Boland i Avenel.
Kurir.rs/Sciencealert/P.L.
NE PROPUSTITE
