Na listi su Kina, Sjedinjene Države, Irak, Etiopija i Pakistan. "Kalashnikov.Media" je posvetio poseban video materijal svakoj od ovih zemalja. Stručnjak koncerna Kalašnjikov Vladimir Onoko ne samo da je naveo najozbiljnije proizvođače, već je istakao i neke od najneuspešnijih stranih verzija AK-a.
Kina
SSSR je tehnologiju proizvodnje AK-a predao Kini još 1956. godine. Prve varijante automatskih pušaka kineske proizvodnje bile su prilično solidne, kaže Onokoj. Međutim, počeli su se pojavljivati i modeli nezadovoljavajućeg kvaliteta u kojima se, na primer, cev ljulja u ležištu.
Vremenom su kineske fabrike počele da razmatraju načine kako da učini AK racionalnijom, a varijante koje su osmislili nisu se uvek pokazale opravdanim. Nizak kvalitet je bio opravdan niskom cenom. Prema stručnjacima, dok su ranije korišćene puške AK prodavane u proseku 400 dolara na međunarodnom tržištu, kineski model koštao je oko 93 dolara.
Kineski nedostaci AK bili su: slaba povratna opruga, lomljiva kočnica, patent zatvarač koji lako pukne, niska gustina poalbe i još mnogo toga.
Irak
Proizvodnu tehnologiju AK Irak je dobio od Jugoslavije, koja nikada nije imala dozvolu za proizvodnju ovog oružja. "Iračka automatska puška praktično je piratska kopija piratske kopije," rekao je Vladimir Onokoj.
Tokom prvih godina proizvodi fabrike u blizini Bagdada bili su zadovoljavajućeg kvaliteta. Ali dugi rat sa Iranom značajno je uticao na iračku ekonomiju. Sredinom osamdesetih, jugoslovenski stručnjaci napustili su Irak, nakon čega se kvalitet pušaka znatno smanjio.
Irački AK nemaju hromiran kanal cevi i zato brže rđaju. Bilo je i problema sa termičkom obradom sitnih delova, koji, na primer, slamaju čvorove. Onokoj kaže da je jednom prilikom naišao na iračku pušku s okvirom koji se ljuljao u odnosu na vertikalu, što mu je onemogućilo ulaz metaka.
SAD
Sjedinjene Države su se plasirale na treće mesto. Desetine američkih kompanija proizvode AK. Prema Vladimiru Onokoju, u SAD se proizvode i najbolje i najgore kalašnjikove puške.
Prvobitno su proizvodnju radili male radionice koje su izrađivale čvrsto oružje, ali njihovi proizvodi bili su skupi. Vremenom je broj proizvođača postajao sve veći, pa su se pojavile neke od najgorih primeraka kalašnjikova na svetu.
Jedan od proizvođača bio je Inter Ordnance. Njihove puške su imale iskrivljene cevi, obarače, nišane, ispadanje itd. Drugi neodgovorni proizvođač bila je kompanija Centuri Arms. "Za njene AK se kaže da su" dva u jednom ": i automatska puška i ručna bomba. Oni se od obične granate razlikuju po tome što mogu svakog trenutka eksplodirati", kaže ruski stručnjak.
Etiopija
Proizvodnju AK u Etiopiji verovatno su započeli severnokorejski stručnjaci. Etiopske automatske puške podložne su koroziji, imaju deformisane spojeve i plastične delove niskog kvaliteta. Čak i posle 60 godina, originalni sovjetski AK izgledaju i funkcionišu bolje od njihovih primeraka iz Etiopije.
Pakistan
Prvo mesto među lošim primercima zauzeo je pakistanski AK, proizveden u malim radionicama. Vladimir Onokoj je podelio svoje iskustvo sa ovim puškama. Prema njegovim rečima, od 30 ovih pušaka, 20 njih je ispalio tako da je na udaljenosti od 50 metara metak dostigao cilj sa strane. To je zbog primitivnog načina proizvodnje cevi. Ali to treba videti sopstvenim očima.
"Automatska puška kalašnjikov nije samo oružje. Ona često odražava istoriju zemlje u kojoj je napravljena, istoriju vojnog sukoba i industrije", zaključuje Vladimir Onokoj.
Kurir.rs/Russia Beyond Foto:Profimedia
NE PROPUSTITE
