Ono što se dogodilo 2016. godine moglo bi u stvari biti ključno za ishod 2020. godine, što se neće nužno dogoditi u potpunosti na glasačkim kutijama.
Kao i 2016. godine kada je Tramp autsajder neočekivano pobedio Hilari Klinton zato što je izgubila države demokratskog zaštitnog zida na Srednjem zapadu, Tramp je ponovo protiv njega postavio čitav vašingtonski establišment.
Tokom njegovog predsednikovanja, sa ledeničkim oklevanjem pokazalo se da su se Demokratska stranka, FBI, obaveštajne službe i mediji urotili da spreče pobedu Trampa. Jednom kada je postavljen u Belu kuću, pokušali su da ga unište impičmentom.
Tramp je bio meta koordiniranog administrativnog puča do sada nepoznatim u SAD. Vlada je stavila palac na vagu u korist kandidata jedne stranke. Hilari je pobedom trebalo da osigura da se ništa od ovoga nikada neće saznati. Umesto toga, to je izašlo na videlo, a posledice neuspelog puča i dalje su nedovršeni poslovi.
Neki ljudi su ostali bez posla, uglavnom u FBI-u, ali samo je jedan mlađi advokat, Kevin Klajnsmit, optužen i on je pregovarao o sporazumu o priznanju krivice koji minimizira stepen njegove nepravde. Suprotno tome, oko 40 ljudi je otišlo u zatvor zbog svog učešća u provaliji Votergejta koja je srušila Richarda Niksona.
Ako Bajden pobedi, šanse su da će većina nedovršenih poslova ostati upravo takva. Specijalni tužilac Džon Duram vodio je krivičnu istragu od prošle godine zbog mehanike puča, ali će svoja saznanja izvesti tek nakon izbora.
Kada se demokrate vrate na vlast, Durham će predati rezultate svoje istrage Bajdenovom imenovanom za državnog tužioca koji će odlučiti da li treba preduzeti bilo kakvu akciju - ili ne. Odeljenje za pravosuđe ima moć odlučivanja koje će slučajeve nastaviti, a koje zanemariti ili sahraniti u beskrajnim istragama koje mogu trajati godinama.
Veliki broj glumaca iz 2016. godine koji su bili aktivni u FBI-u, CIA-i i drugim obaveštajnim agencijama, od kojih su neki lagali Kongres pod zakletvom tokom različitih istraga, oslanjaju se na pobedu Bajdena kako bi ih spasili od odgovornosti koja bi mogla da uključuje i zatvorsko vreme.
Tramp na ove izbore ulazi kao potcenjeni kandidat uprkos predsedništvu koje je bilo medijski i politički tobogan prepun uspeha u unutrašnjoj i spoljnoj politici sve dok kriza kovida nije omela američke živote i unazadila ekonomiju.
Iznenadio je vašingtonski establišment 2016. godine uprkos „polisici osiguranja“ lažnog ruskog dogovora koji je trebalo da ga zaustavi u pobedi, a zatim mu onemogući potpunu slobodu da vlada ukoliko zapravo dođe do Bele kuće.
Amerikanci su spremni da očekuju da će Bajden pobediti sa anketnim vodstvom od 14 procenata, što će biti teško preokrenuti, uprkos rastućem skandalu koji je uključivao porodicu nominovanog demokrata i povratak BDP-a u trećem kvartalu koji pokazuje snažnu ekonomsku ekonomiju nakon zaključavanja odskočiti.
Predviđena je rekordna izlaznost od 250 miliona biračkog tela, ali se ne očekuje da će na dan izbora biti odlučeno o izborima. Prema američkom izbornom projektu koji je poneo Univerzitet na Floridi, 85 miliona je već glasalo prerano lično ili poštom do 30. oktobra.
Ako je izlaznost samo 55 odsto 2016. godine, to znači da je skoro polovina biračkog tela već odlučila. Ishod zavisi od brojanja miliona poštanskih glasova i osporavanja njihove valjanosti od strane stotina advokata angažovanih od obe strane.
Sudski sistem u celoj zemlji mogao bi biti zatrpan borbom oko prebrojavanja glasova. Vrhovni sud je 2000. godine konačno dodelio pobedu Džordžu V. Bušu u njegovoj borbi sa Al Gorom, ali ta borba je obuhvatila samo nekoliko spornih okruga na Floridi.
2020. godine može se zagarantovati da će se, ako rezultat bude tesan, za svako glasanje u zaštitnom zidu boriti poput kao za najveće blago, tvrdi portal Coservative Woman.
Izbori 2016. pokazali su da američka demokratija nije ni izbliza tako transparentna kao što Amerikanci vole da misle. Zaplet se događa izvan vidokruga unutar onoga što je poznato kao Duboka država ili stalna vlada u Vašingtonu kojom demokrate dominiraju; ono o čemu ljudi nikada ne saznaju boli ih a da oni to ne znaju. Ništa od ovoga nije naklonjeno Trampu.
Insajderi iz Vašingtona prirodno žele da Tramp izgubi kako bi mogao da nastavi s posredovanjem u mraku i posluje kao i obično, što znači povratak na prioritete i politike Baraka Obame. Trampu se suprotstavlja i korporativna Amerika koja je kupila pokret socijalne pravde, Volstrit i medije. Demokratske snage su se suprotstavile njemu i u Bajdenovu korist su ogromne.
Njima se mora dodati kvazidemokratski republikanski poslanici u Vašingtonu - takođe poznati i kao Rinos ili Republikanci samo po imenu - i tvrdo jezgro nikad trubača koji bi radije imali Džoa na klimavim nogama, ako ne i samog Belzebuba, nego Trampa koji je već postigao sve što žele od njega.
Tramp i dalje može osvojiti drugi mandat ako ankete nisu u redu jer je dovoljno ljudi lagalo o svojim namerama da glasaju. Ako izgubi, može da ode kući u Njujork znajući da je uglavnom uradio ono što je obećao i zabio prst u oko ustanove četiri godine.
Demokrate, s druge strane, ne mogu priuštiti da izgube i provele su četiri godine dokazujući za šta su snage kojima raspolažu sposobne. Neće želeti da se ponovo iznenade ako mogu da im pomognu.
Kurir.rs/Conservative Woman
NE PROPUSTITE
