Predsednik organizacije „Amerikanci za bezbednost Izraela“ Mark Langfan došao je do zaključka da navodna protivtenkovska raketa „Kornet“ proizvedena u Rusiji može predstavljati opasnost za američke nosače aviona. Prema njegovim rečima, ovaj sistem je opasan jer se može postaviti na platformu manjeg plovila.
Međutim, vojni analitičar američkog internet portala The National Interest Čarli Gao ocenio je ovu izjavu kao vrlo površnu, gde je pokušao da analizira celu situaciju u kojoj bi se, hipotetički, raketni kompleks Kornet i američki nosač aviona našli. U prvom delu svog teksta stručnjak navodi da Mark Langfan analizira situaciju koja bi se dogodila u tzv „Vakuum“, jer bi u mogućem ratu između Sjedinjenih Država i Irana takvo strateško plovilo u prstenovima obezbedilo stotine razarača i patrolnih brodova.
Ova bezbednosna flota je, između ostalog, namenjena borbi protiv brzih čamaca, na koje je tehnički moguće postaviti lansere sa raketama „Kornet“. Pored toga, sam nosač aviona na svojoj palubi nosi značajnu količinu lovca-bombardera, koji takođe može da se koristi za precizne napade na tačkaste pokretne ciljeve neprijatelja, koji se kreću po površini vode - navodi se u tekstu koji je preneo ruski internet portal RG.
Ako se stvori nezamisliva situacija i uprkos svemu, čamac opremljen raketama „Kornet“ nekako uspe da prođe kroz ešaloniranu odbrambenu zonu nuklearnog nosača aviona, posada naoružana ovim sistemom suočiće se sa ozbiljnim problemima. „Ako je lansirna jedinica postavljena na standardni stativ, ovaj napad neće biti uspešan. Uobičajeni stalak koji se uz pomoć stativa oslanja na zemlju namenjen je dejstvu sa fiksne površine - tla, a ne sa platforme koja se ljulja i koja je nestabilna. To bi dovelo do nerešivih problema strelaca koji upravlja ovim sistemom. “Pored toga, nosači aviona su naoružani velikim brojem projektila i artiljerijskih sistema za blisku odbranu, poput rotacionog topa Phalank CIVS ili raketne rakete RIM-116 u kotrljanju.
Međutim, šta bi se dogodilo ako bi raketa i dalje pogodila nosač aviona? Stručnjak je siguran da snažna kumulativna bojna glava na raketi može bez problema probiti trup broda. Međutim, kumulativni mlaz koji se stvori tokom njegove detonacije nije dovoljno fokusiran da nanese veću štetu takvom džinovskom plovilu. Američki stručnjak primećuje da kumulativni mlaz koji prodire u oklopnu ploču može da uništi posadu unutar rezervoara ili njegove kritično zapaljive komponente. Međutim, na brodu je sve drugačije raspoređeno. Napad rakete „Kornet“ dovešće do uništenja dela brodske posade, ali na maloj površini broda. Kumulativni mlaz stvoren tokom eksplozije protivtenkovske rakete vrlo je uzak i znatno manji od dimenzija samog projektila. Posade na tako velikim brodovima strateške namene sposobne su da se nose sa daleko većom štetom, tačnije kraterima na trupu brodova koji bi izrađivali protubrodske rakete ili čak torpeda. Na primer, velika većina protivbrodskih projektila poseduje tako moćnu bojevu glavu da je u stanju da digne u vazduh kompletne delove težine hiljade tona od kojih je brod izgrađen i nanese fatalnu štetu. S druge strane, raketa „Kornet“ ne može da prodre duboko u trup broda, a najviše što može je da ubije nekoliko članova posade. U celini, brod bi tom prilikom pretrpeo simboličnu štetu.
U svom tekstu Langfan dodaje da i rakete „Kornet“ imaju verziju naoružanu termobaričnom bojevom glavom. Međutim, konkretno ova raketa ima vrlo malu penetraciju. Postoji minimalna verovatnoća da bi raketa „Kornet“, koja je opremljena termobaričnom vrstom bojeve glave, probila trup broda. Ipak, neka šteta bi sigurno bila načinjena.
Prema tome, protivtenkovska raketa „Kornet“ koja bi bila postavljena na brze čamce ili slična sredstva kako bi iznenada napala brodove velikog deplasmana poput nosača aviona, ne bi predstavljala veliku opasnost, zaključuje autor američke stranice The National Interest Čarli Gao.
Šta je raketni sistem Cornet? Prenosni raketni sistem „Kornet“ uglavnom se koristi protiv oklopnih borbenih vozila, kao i neprijateljskih utvrđenih tačaka. Zahvaljujući moćnoj raketi kalibra 152 mm, nebrojeno puta je dokazano da je izuzetno opasno oružje za najsavremenije osnovne borbene tenkove, kakve se trenutno koriste u svetu.
Glavna karakteristika ovog sistema je vođenje pomoću laserskog zraka. Zahvaljujući ovoj vrsti raketnog navođenja poprima karakteristike visoko preciznog oružja. Naime, ova raketa poput snajpera može da pogađa neprijateljske ciljeve na daljinama do 5500 metara. Njegovo odstupanje od putanje na maksimalnom dometu je beznačajno i iznosi samo 0,3 metra.
Raketa 9M133 duga je 1200 mm i ima maksimalan domet raspon krila mu je 460mm. Njegova težina je 26 kg, od čega 7 kg otpada na bojnu glavu. Upakovan je u hermetički zatvoren kontejner za lansiranje. Prema tehničkim specifikacijama, raketa 9M133 opremljena tandem-kumulativnom bojnom glavom može prodreti oko 1200 mm homogenog oklopa zaštićenog dinamičkom zaštitom. Takođe, ovaj tip projektila može prodreti u armirano-betonski zid debljine 3000 mm, što ga čini izuzetno korisnim u borbi protiv neprijateljske radne snage koja se nalazi u jakim utvrđenjima.
Puca se iz prenosnog lansirnog uređaja 9P163M-1, koji je opremljen stativom. Opto-elektronski uređaj 1PN-79 "Metis-2" je takođe uključen u ovaj uređaj. Sistemom upravljaju dva vojnika.
Kurir.rs/Russia Beyond
NE PROPUSTITE
