Sporazum, čiji potpisnik nije Kina, omogućava da 30 i nešto država obavlja nenaoružane, posmatračke letove preko teritorija druge zemlje, potpisan je pre 18 godina u cilju promovisanja poverenja i sprečavanja sukoba.
"Ovaj američki potez podriva međusobno vojno poverenje i transparentnost među relevantnim zemljama, nije dovoljan za održavanje bezbednosti i stabilnosti u relevantnim regionima, a imaće i negativan uticaj na međunarodnu kontrolu naoružanja i proces razoružanja", rekao je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Džao Lidjijen.
Jedini sporazum o kontroli naoružanja koji je još uvek na snazi je Novi START, koji ograničava broj nuklearnih bojevih glava i broja razmeštenih raketa i bombardera koje svaka od država potpisnica može da ima. Taj ugovor ističe u februaru, a Trampova administracija je rekla da nije zainteresovana za njegovo produženje ukoliko se ne pridruži i Kina, a Peking je najavio da to neće učiniti.
Kritičari se žale da je Peking pozvao druge veće zemlje da postignu sporazume o kontroli naoružanja, odbijajući da učestvuje u bilo kakvim takvim aranžmanima, uključujući Sporazum o nuklearnim snagama srednjeg dometa ili INF, koji je istekao prošle godine.
U međuvremenu, Kina je iskoristila ograničenja koja su Rusija i SAD postavile jedna drugoj, i nastavila neograničeni razvoj oružja kao što su balističke rakete srednjeg dometa, ojačavajući svoje vojne sposobnosti u slučaju sukoba oko Tajvana, Indijske granice, Južnokineskog mora i drugih azijskih žarišta, kažu kritičari.
Sporazum INF "delovao je kao bezbednosna garancija za Kinu: Peking je uspešno iskoristio medjusobna ograničenja nametnuta ugovorom Rusiji i Sjedinjenim Državama da umanji vojnu pretnju za sebe", napisao je ruski savetnik Andrej Baklitski prošle godine u komentaru za moskovski centar Karnegi.
Kurir.rs / Beta, Foto: Profimedia / Mcs Jacob Hilgendorf/U.S. Navy
NE PROPUSTITE
