Iako je neposredni razlog uklanjanja Pancira iz Libije verovatno bio da se obezbedi da sistem PVO ne padne u pogrešne ruke i da se koristi protiv ciljeva poput civilnih aviona, za Sjedinjene Države takođe može postojati obaveštajni podsticaj.
"Izvoznim verzijama, poput one zarobljene u Libiji", objasnio je Tajms, "navodno se oduzima pažljivo čuvana baza podataka o identitetu prijatelja ili neprijatelja sa kodovima transpondera za sve ruske avionske vazduhoplovne snage. Sistem je sposoban da gađa više ciljeva sa malih visina do 50.000 stopa i ima domet od oko 20 milja. "
Tajms je citirao ruskog zvaničnika koji je izjavio da bi Pancir imao ograničenu obaveštajnu vrednost, jer bi Sjedinjene Države mogle da ispitaju Pantsir u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, jer UAE takođe primenjuju sistem.
Ipak, da su Sjedinjene Države želele jednostavno da eliminišu potencijalnu pretnju koju je ruski sistem PVO predstavljao u rukama jedne od bezbrojnih pobunjeničkih frakcija u ratom razorenoj Libiji, uništavanje bi bilo lakše nego da se njime prebaci iz Nemačke u Nemačku.
Imati pristup netaknutom i funkcionalnom sistemu protivvazdušne odbrane Pancir moglo bi biti vrlo korisno za američke scenarije obuke pružajući mogućnosti protivničkih snaga u stvarnom svetu, a ne samo simulacije. Ipak, kao efikasan sistem protivvazdušne odbrane, Pancirov dosije je problematičan, a izvestan broj Pancira je izgubljen u borbi i u Siriji i u Libiji. Sistem je nadograđivan nekoliko puta, a izvozne varijante su uglavnom manje sposobne od onih napravljenih za ruske snage.
Kurir.rs/National Interest
