Borba sa koronom ne jenjava, a tako ni ne čudi podatak i da je sve više dece koja su hospitalizovana zbog covida-19.
Kako je preneo NBC njuz početkom godine, verovanje da deca ne mogu da se razbole kao odrasli je sada potučeno.
"Hospitalizacija dece zbog korone je u poslednjih 6 meseci narasla za 800 odsto", prenela je američka televizija.
Univerzitet u Minesoti je objavio studiju koja pokazuje da je od sredine maja do sredine novembra 2020. godine, širom 22 američke savezne države, 5300 dece hospitalizovano, a među njima je bilo i mališana mlađih od 14 godina. Mešutim, te brojke nisu uključile države Njujork, Teksas i Kaliforniju, što znači da je taj broj bio daleko veći.
Na početku studije, na 100.000 stanovnika bila su hospitalizovana dva deteta, dok se taj broj do kraja studije povećao na 17.
Kako je preneo NBC njuz, u Americi deca čine 3 odsto pacijenata smeštenih u bolnicama.
Smatra se da su tinejdžeri najviše podložni zaražavanju, pa roditelji treba da budu na oprezu.
Ovakva istraživanja sve više dolaze u žižu javnosti i sada jer mnoge države đirom sveta razmišljaju o ponovnom otvaranju škola. Time se stvara i strah da li su deca najveći prenosioci virusa.
Osim toga, u Velikoj Britaniji i do 100 dece nedeljno smeštaju u bolnice sa novim postviralnim sindromom. Aprila prošle godine taj broj je iznosio do 30 novih najmlađih pacijenata nedeljno.
Pandemija kovida 19 je već u prvom talasu donela i “Sindrom multisistemske upale” (MIS-C). Direktor Dečijeg kardiološkog odeljenja i Pedijatrijske intenzivne medicine na Univerzitetskoj klinici u Minhenu Nikolaus Has je još tada za DW rekao da ovaj sindrom nije nepoznat: “U okviru različitih infekcionih bolesti kod pacijenata sa određenom predispozicijom može doći do takve kliničke slike, po kojoj celo telo reaguje teškom upalom”.
Prvi izveštaji iz Velike Britanije pokazuju da 75 odsto dece koja su pogođena ovim sindromom pripadaju nekoj etničkoj manjini – ili su bili tamnije kože ili poreklom iz Azije. Prema ovim podacima ta deca prethodno nisu uvek pokazivala simptome respiratornom sistemu koji su karakteristični za infekciju koronavirusom. Od 78 pacijenata na intenzivnoj nezi 47 odsto je bilo afričko-karipskog porekla, a 28 odsto azijskog. To je pet do šest puta više nego u ostatku britanskog stanovništva.
Naučnici pretpostavljaju da genetika igra određenu ulogu, ali i pokazuju zabrinutost zbog toga što ti pripadnici manjina zbog profesije koju obavljaju ili socijalnih uslova u kojima žive ne mogu izbeći nepovoljni uticaj okoline na njihov organizam.
Ranije studije o postviralniom sindromu
Prošle godine je tim lekara iz Teksasa analizirao 662 slučaja iz 39 raznih studija – u svim slučajevima radilo se od deci koja su obolela od Sindroma sistemske upale. Analizom su obuhvaćena oboljenja širom sveta između 1. januara i 25. jula 2020. Rezultati su pokazali da je 71 odsto dece moralo biti zbrinuto na stanicama intenzivne nege. 60 odsto pacijenata su dobili teški poremećaj cirkulacije krvi, za skoro 90 procenata pacijenata su na ehokardiogramu ustanovili smetnje u radu srca. Skoro sva deca su imala groznicu, veliki broj njih bolove u stomaku, proliv i povraćanje.
Lekari su najpre pomislili da se radi o Kavasakijevom sindromu, koji ima slične simptome. To je veoma retka bolest koja pogađa decu uglavnom pre navršene pete godine starosti. U celom svetu ima otprilike 6000 slučajeva godišnje.
Japanac Tomisaku Kavasaki je još 1967. opisao sindrom koji je kasnije nazvan po njemu. Uzroci oboljenja su više od pola veka nakon toga još uvek nerazjašnjeni.
I ovaj sindrom donosi jake upale kao i telesnu temperaturu od preko 38,5 stepeni. Ipak postoje razlike između ovih sindroma. Kod Kavasakijevog sindroma nije pogođeno tako puno organa. Najčešće je to srce. Pacijenti dobijaju temperaturu. a vrednosti u jetri se povećavaju.
Postviralni sindrom zahvata najčešće i bubrege i pluća i jetru. Krvna slika pokazuje takođe upalu, broj leukocita se povećava.
Na društvenim mrežama, mnogi korisnici su ukazali da povratak dece u škole i vrtiće označio treći talas zaraze.
Prema podacima Instituta Robert Koh, zabeležen je porast broja zaražene dece, u uzrastu od 5-9 godina 30 odsto, a od 10-14 godina 20 odsto.
Kada je reč o Belgiji, analiza je utvrdila da se zaraza najviše širi na dva mesta, u školi i na poslu.
Zato Vlada mora do pinedeljka da razmotri dalje korake, a do sada već važe mere - maske su obavezne za učenike petog i šestog razreda.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
