Najnovije vesti

OD OVIH 5 PROLAZA ZAVISI SVETSKA TRGOVINA Najmanji zastoj bi značio katastrofu! U jednom caruje nafta, a ovde pirati prave problem
Foto: EPA/Profimedia

pomorski saobraćaj

OD OVIH 5 PROLAZA ZAVISI SVETSKA TRGOVINA Najmanji zastoj bi značio katastrofu! U jednom caruje nafta, a ovde pirati prave problem

Planeta

Nezgoda u Sueckom kanalu je pokazala koliko čovečanstvo zavisi od pomorskog saobraćaja.

Podsetimo, skoro nedelju dana je brod "Ever Given" blokirao Suecki kanal, jer se zaglavio dijagonalno, što je izazvalo ogromnu ekonomsku štetu.

Zastoj saobraćaja kroz neki od važnijih kanala ili tesnaca neizbežno znači gubitak na vremenu, ali i u novcu.

To se ne može izbeći jer bi prelazak na alternativne pravce značio i nedelje kašnjenja.

Uprkos prilično spektakularnom povratku železnice koja danas ponovo ima primat u kopnenom prevozu tereta, ipak je pomorski prevoz i dalje najisplativiji i prednjači u količinama prevezenog tereta.

Svetska trgovinska organizacija navodi da se više od 80 odsto svetske trgovine odvija brodovima. Pomorski prevoz u svetu danas najviše zavisi od pet ključnih prolaza - Sueckom kanalu, Ormuskom prolazu, Malajskom prolazu, Panamskom kanalu i Bosforu i Dardanelima.

Suecki kanal

Deset godina je trajala gradnja najkraćeg vodenog puta između Evrope i Azije, njegovom je gradnjom upravljao Francuz Ferdinand Mari de Leseps između 1859. i 1869. godine. Dug je 164 km, a s pripadajućim dodatnim kanalima ukupno 193,3 km. Kako brodovi imaju sve dublji gaz, Suecki kanal se neprekidno proširuje i produbljuje. Plovan je za brodove korisne nosivosti do 240.000 tona. Prošle godine je kroz njega prošlo 19.000 brodova, prosečno 51,5 dnevno, i ukupno 1,17 milijardi tona tereta.

Panamski kanal

Panamski kanal je u najužem delu Centralne Amerike, na Panamskoj prevlaci, takođe veštački, spaja Atlantski i Tihi okean, odnosno, Karipsko more s Panamskim zalivom.

I taj je kanal gradio upravo De Leseps. Prvi brod je kanalom prošao 1914. godine. Tokom 2015. kanalom je prošlo 13.870 brodova, s ukupno 340,8 miliona tona tereta. Prihodi od Panamskog kanala postupno su rasli s 0,7 milijardi dolara (2000.), na 2 milijarde dolara (2008.), do oko tri milijarde danas.

Ormuski moreuz

Ormuski moreuz je najvažnija tačka svetskog prevoza nafte, tzv. čouk point, mesto čijim zatvaranjem dolazi do snažnog poremećaja na tržištu. Reč je o morskom prolazu koji spaja Persijski zaliv s Omanskim zalivom koji leži između južnog Irana i Ujedinjenih Arapskih Emirata i omanske eksklave Musandama.

britanski brodovi, britanski brod, britanska mornarica, Ormuski moreuz
foto: EPA/MOD/BRITISH MINISTRY OF DEFENCE/

Koliko je geostrateški značajan taj prolaz, širok od 39 do 96 km, govori i to da njime prolazi oko 25 odsto svetske nafte koja se tankerima prevozi iz Persijskog zaliva. Količine nafte su neverovatne, svaki dan 14 tankera preveze 17 miliona barela nafte. Prema proceni američkog ministarstva energetike, to je 35 odsto svetskog prevoza nafte morem. Pre tri godine ta se količina i povećala na 21 milion barela dnevno. S obzirom na okruženje, nije čudno da istorija beleži nekoliko većih sukoba u tom tesnacu. Tankerski rat između Iraka i Irana 1984, američku operaciju "Bogomoljka" 1988., ali i rušenje iranskog putničkog aviona Erbus A300 s 290 putnika i članova posade. Sam tesnac redovna je tema u kontekstu američko-iranskih sukoba.

Malajski prolaz

Nije ništa manje opasan ni Malajski prolaz između Malezije i Indonezije, ali ne zbog komplikovanih međunarodnih odnosa, već zbog - pirata. Taj oko 830 km dug i do 215 km širok prolaz između Malajskog poluostrva i ostrva Sumatre u najužem delu širok je samo 2,8 km. Uprkos stalnoj piratskoj pretnji, to je i dalje morski put s najgušćim saobraćajem na svetu. Govori se o čak 25 odsto celokupne svjetske pomorske trgovine, dnevno oko 2.000 brodova. Bilo je već planova o novim rutama kako bi se smanjio pritisak na taj prolaz, ali to će se postići tek uspostavom novih naftovoda i gasovoda koji će biti deo kineskog Novog puta svile.

Bosfor

U Sredozemlju je vrlo važan prolaz Bosfor dug 31 km, a na mestima širok samo 730 metara. Pogotovo je važan jer povezuje luke Crnog mora s onima u Sredozemlju. Godišnje kroz njega prođe 48.000 brodova te je jedan od najprometnijih i najkomplikovanijih prolaza.

0351310762, tanker, Bosfor, Crno more, brod
foto: Profimedia

Tri puta je prometniji od Sueckog te čak četiri puta od Panamskog kanala. Geopolitički, Bosfor je ključan za Rusiju čijih čak 38 odsto nafte prolazi baš njime. A slično je i s naftom iz Azerbejdžana i Kazahstana.

Kurir.rs/Večernji list

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...