Nakon što su američke specijalne snage ubile Bin Ladena u Pakistanu, na čelu Al-Kaide nasledio ga je egipatski džihadista Ajman al-Zavahiri, ideolog mnogo slabije harizme.
Zavahiri je potpuno nestao sa radara i krije se, kako se veruje negde oko avganistansko-pakistanske granice, zbog čega se mnogi se pitaju da li je uopšte živ, dok se teroristička mreža pretvorila u nešto potpuno drugačije.
"Al Kaida danas je senka onoga što je nekada bila", rekao je Barak Mendelson, stručnjak za terorizam sa koledža Haverford u Pensilvaniji. "Zavahirijev najveći uspeh je to što je održao Al-Kaidu u životu", dodao je on.
Mendelson kaže da je vođstvo Al-Kaide, umesto koherentnog centra za donošenje odluka, sada više nalik "savetodavnom odboru" koji okuplja i pomaže džihadistima u svetu.
Al-Kaida je pod Zavahirijem (69) "decentralizovala" svoje operacije od Magreba i Somalije do Avganistana, Sirije i Iraka.
"Pod Zavahirijevim vođstvom Al-Kaida je decentralizovana i vlast je najvećim delom u rukama pridruženih vođa", navodi se u nedavno objavljenom izveštaju Kontraekstremističkog projekta (CEP).
U izveštaju se navodi da je Zavahiri odigrao veliku ulogu u reorganizaciji mnogobrojnih džihadističkih skupina pod okriljem Al-Kaide.
Pred kraj 2020. pojavili su se nepotvrđeni izveštaji da je Zavahiri umro od srčanih problema, što je poslednja u nizu višegodišnjih glasina da je on zapravo mrtav.
Kasnije se pojavio u videosnimku kako bi kritikovao patnje muslimana Rohindža u Mjanmaru.
Ali na snimku se nije video tačan datum, a analitičari su već primetili da je neobično dugovečan budući da se pridružio džihadističkim krugovima pre četiri decenije u Egiptu.
Nepoznanice u pogledu sastava vođstva Al-Kaide povećale su se u avgustu prošle godine nakon što je u Teheranu ubijen Abdulah Ahmed Abdulah, drugi čovek mreže poznat po ratnom imenu Abu Mohamed al-Masri. Ubili su ga navodno izraelski agenti.
Ako je Zavahiri još živ, to znači da Al-Kaidu vodi čovek koji je najverovatnije slabog zdravlja i koji, uprkos tome što je jedan od arhitekata napada 11. septembra 2001., nema mračnu privlačnost svog prethodnika.
SAD za Zavahirija nudi 25 miliona američkih dolara nagrade i uvrstile su ga je na popis najtraženijih terorista, ali analitičari kažu da on zvaničnike ne zabrinjava naročitozbog čega i i ne preduzimaju nikakve posebne ciljane napore da mu se uđe u trag.
Izostanak interesa Vašingtona mogao bi se objasniti slabljenjem važnosti Al-Kaide kao grupe koja donosi odluke, što se poklopilo sa jačanjem suparničke Islamske države, piše Hina.
Islamska država, koja je na svom vrhuncu kontrolisala samoproglašeni kalifat na delovima Iraka i Sirije, oduzela je Al-Kaidi medijski prostor dominacijom na društvenim mrežama.
Umesto da udruže snage, te dve grupe su se sukobljavale na Bliskom istoku i u Africi, a Al-Kaida se i dalje bori da ostane relevantna.
Kakva god bila Zavahirijeva sudbina, njegova era približava se kraju, a stručnjaci upiru prstom u očiglednog kandidata za njegovog mogućeg naslednika, Egipćanina Saifa al-Adela.
Adel je bivši potporučnik egipatskih specijalnih snaga koji se pridružio egipatskom Islamskom džihadu 1980ih. Uhvaćen je, ali potom i pušten, a u Avganistanu se pridružio Al-Kaidi pod Zavahirijem.
"Adel je odigrao ključnu ulogu u izgradnji Al-Kaidinih operativnih sposobnosti i brzo se uzdigao u hijerarhiji", navodi CEP.
On je i dalje jako tajanstven lik o kojem se malo toga zna, a Mendelson kaže da nije jasno kakav ugled ima među mlađim borcima.
Kolin Klark, istraživački direktor američkog Soufan Center, ističe da je "važno razlikovati Al-Kaidu kao organizaciju i pokret koji je pokrenula".
"Prema nekima, srce Al-Kaide, koje su vodili Osama bin Laden i njegov zamenik Zavahiri, relikvija je prošlih vremena. Ali u prošlosti se pokazala izvanredno žilavom. Još je prerano pisati joj umrlicu", smatra Klark.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
