Predsedavajući Komiteta za konzervaciju Akropolja i svetski priznati autoritet kada je reč o ovom lokalitetu iz 5. veka pre nove ere, profesor Manolis Kores je do nedavno bio nacionalno blago Grčke. Međutim, ovaj 73-godišnjak se sada našao na žestokom udaru kritika zbog intervencija koje je odobrio tokom korona-zatvarnja.
Postavljanje nove staze popločane betonom, kako bi ljudi sa invaliditetom lakše stigli do vrha brda na kome se nalazi Akropolj naišla je na osudu. Kao i Koresov predlog sređivanja veličanstvenog ulaza na antičku citadelu, ponovnim postavljanjem rimskog stepeništa koje bi proširilo ulaz i popravilo ranije loše intervencije.
Kritičari kažu da i intervencija i plan urađeni u cilju privlačenja što više turista a ne očuvanja Akropolja.
Pre pandemije, oko 3,5 miliona turista bi godišnje posetilo Akropolj, najpoznatiju znamenitost Grčke.
Tokom šest meseci koliko su hramovi na Akropolju bili zatvoreni za javnost, na severnom kraju brda instaliran je novi lift u koji mogu da stanu dve osobe u invalidskim kolicima, pošto stari godinama nije radio. I taj projekat je kritikovan jer je lift previše moderan i ne uklapa se u okruženje.
Izmene, najznačajnije u poslednjih 100 i više godina, koje uključuju zamenu starih i uskih staza koje su vodile do Pantenona naišle su na žestoke kritike. Više pod 3500 ljudi potpisalo je otvoreno pismo u kome zahtevaju uklanjanje staza i otkazivanje svih planiranih projekata proširenja drugih staza.
"Kao da je Partenon spušten na ulicu i okružen betonom", rekla je Despoina Kutumba, predsedavajuća Udruženja grčkih arheologa. "Postojao je veliki pritisak, naročito industrije kruzera, da se poveća vizitorski kapacitet kako bi još više turista moglo da dođe", rekla je ona.
Janis Hamilakis, profesor arheologije na Braunu, kaže da su promene na Akropolju "skandalozne" s obzirom na značaj spomenika kao svetskog nasleđa. "Najskandaloznije je što su radovi urađeni bez prethodne sistematske studije. One su očigledan pokušaj stvaranja zamišljenog Akropolja iz 5. veka p.n.e. kao kombinacije neoklasičnog kolonijalističkog i nacionalističkog sna i planova vlade za daljom komercijalizacijom lokaliteta", rekao je on.
Tur operateri, ministarka kulture koja je i arheolog Lina Mendoni i osobe sa invaliditetom zadovoljni su proširenim stazama.
Svake godine oko 150 ljudi se ozbiljno povredi na klizavom kamenu Akropolja a sam Kores kao da se raduje kritikama. "Svaka intervencija postavlja pitanje estetike i kontroveran je proces. Uvek je tu pitanje toga šta se dobija a šta se gubi", rekao je on Gardijanu.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
