Gotovo 500 godina, luk koji povezuje najveću gotičku katedralu na svetu sa renesansnom sakristijom pružao je posetiocima pogled na raskošnu ali nedovoljno proučenu, gozbu.
Luk katedrale u Sevilji ukrašava 68 prelepo urađenih reljefa hrane. Tu su svinjski papci sa jagodama, patlidžan, školjke i ostrige. Tu su breskve i ren i odrani zec sa nožem pored, veverica na krevetu od lešnika i tanjir sa limunovima pored kojih klizi zmija. Ima i kolača i biskvita i paprika doneti iz Meksika koji je pao u ruke Ernana Kortesa i njegovih ljudi desetak godina pre nego što su umetnici počeli da rade na ovom "banketu".
Reljefi, često sakriveni iza drvenih vrata sakristije, 11 godina su intrigirali španskog istoričara umetnosti koji je pokušavao da pronikne u tajno značenje kamenog bifea katedrale.
"Ljudi i ne vide reljefe zbog vrata i jer su previše zauzeti gledajući kupolu", rekao je Gardijanu Huan Klemente Rodrigez Estevez. "Ali reljefi ovde postoje 500 godina i nikada nisu bili proučeni kako treba. Prošli su nezapaženo, osim što su ih smatrali novotarijom".
Luk, koji je isklesan između 1533. i 1535. godine sa svojim mrtvim prirodama u kamenu, predstavlja poglavlja društvene, religiozne, ekonomske i kulturne istorije kako Sevilje tako i Španije.
"Kada sam počeo da ga proučavam, luk mi je delovao kao prozor u 16. vek. Samo nisam znao šta me čeka sa druge strane", rekao je on.
Amerika je bila novo i vrlo unosno otkriće, završetak sedam vekova duge rekonkviste Španije i reformacije u celoj Evropi i tadašnji teolozi i mistici su želeli da naglase važnost evharistije i prilešće predstave kao "veliku gozbu na koju su svi pozvani", rekao je Rodrigez.
On je u svojoj knjizi o reljefima Seviljske katedrale ispitivao kako je hrana korišćena da ojača katolički identitet, predstavi vernicima obilje koje ih čeka u zagrobnom životu i posluži kao most između Evrope i Amerike.
Svinjetina se pojavljuje tri puta na 68 tanjira, ali je - zanimljivo - maslinovo ulje, koje je osnovna hrana u Andaluziji još od rimskog doba, upadljivo odsutno.
Rodrigez smatra da je razlog tome naređenje Baltazara del Rija, biskupa koji je bio zadužen za luk. Iako je bio veliko ime u Crkvi, Del Rio je poticao iz porodice preobraćenika, odnosno Jevreja koji su prihvatili katoličanstvo i moguće je da je odlučio da isključi ulje iz "gozbe" jer su ga koristili Jevreji, ali ne i katolici.
"Pošto je bio preobraćenik, Del Rio je pažljivo birao hranu koja je bila predstavljena na luku. I birao je samo katoličku", rekao je on ali je dodao da neka hrana ima jevrejske uticaje poput patlidžana koji je u Evropu stigao "preko islama" i vole ih i muslimani i Jevreji.
Hleb na centru luka mogao bi da se shvati kao referenca na Del Riovu odluku da osnuje bratstvo koje će hraniti siromašne stanovnike Sevilje.
"Strašna glad zavladala je 1521. godine i on je naredio da se kupi jeftina pšenica kako bi siromašni imali hleb. Ako pogledate sredinu luka, videćete vekne hleba", rekao je Rodrigez.
Rodrigez kaže i da je za paprike greškom mislio da su jagode sve dok mu jedan od botaničara koje je konsultovao nije ukazao na grešku i one su jedini "uvozni proizvod" iz Amerike.
"U tom trenutku nije dolazilo mnogo hrane odande jer je sve još bilo novo. Kukuruz se tada koristio kao stočna hrana, a krompir nije još došao u Španiju jer je osvajanje Perua bilo 1530ih pa su brodovi iz Perua tek počeli da pristižu", rekao je on.
Ova razmena je, ipak, funkcionisala u oba pravca, kaže Rodrigez i podseča da su dominikanci i franjevci izgradili tri crkve u Meksiku 1560ih čiji su štokovi ukrašeni prikazima hrane.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
