Protesti u Iranu, izazvani nestašicom pitke vode, potvrdili su strahove naučnika koji su još 2015. upozorili kako bi taj problem mogao da izazove egzodus miliona Iranaca.
Situaciju je najlakše opisati primerom jezera Urmije. Jedno od najvećih slanih jezera na svetu, danas je simbol ekološke katastrofe. Nekada se prostiralo na više od 3.100 kvadratnih kilometara, da bi se do 2015.smanjilo na deseti deo te površine.
Presušuje i reka Karun, žila kucavica regije Kuzestan. U julu su u toj oblasti, gde se proizvode i velike količine nafte, stanovnici izašli na ulice zbog nestašice vode, a prostovali su i zbog isključenja struje, izazvanim prestankom rada hidroelektrana. Nestanak struje posledica je i velike potrošnje, tj. opterećenja elektroenergetskog sistema.
Irance muče i izuzetno visoke temperature, zagađenje i poplave, piše Jutarnji list.
"Najveći su problem globalne klimatske promene. No, deo problema je i u lošem upravljanju resursima, lošim politikama očuvanja prirodne sredine, nedostatku planiranja i nepripremljenosti za ovakve situacije", izjavio je Kaveh Madani, bivši zamenik čelnika Kancelarije za zaštitu prirodne sredine, danas zaposlen na američkom univerzitetu Jejl.
Šef Iranske kancelarije za zaštitu okoline, Masoumeh Ebtekar pozivao je zato na poljoprivrednu revoluciju.
Iran se isključivo oslanja na hranu koju proizvode domaći poljoprivrednici, što znači povećanu potrošnju podzemnih voda, koji se brže potroše, nego što se obnove.
Isušivanje močvara i reka Irana može da izazove opasne peščane oluje, a njihovi građani opasno su frustrirani i zbog desetkovane ekonomije koja je slomljena američkim sankcijama, kao i sporom vakcinacijom protiv kovida.
Svoja prava izlaskom na ulice traže i medicinske sestre, radnici, penzioneri i hiljadec sezonskih naftnih radnika.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
