Na video snimku koji je proverio Nešenal vidi se kako se Amin ul-Hak vozi kroz kontrolni punkt sdok ga pristalice dočekiju sa oduševljenjem.
Ul-Hak (61) je bio veliki operativac Al Kaide devedesetih godina i služio je kao šef obezbeđenja bin Ladena kada se krio u planinama Tora Bora, blizu pakistanske granice, nakon invazije koju su 2001. predvodile SAD.
Uhapšen je u Pakistanu 2008, ali je pušten 2011. Pre nego što su talibani zauzeli Kabul, veruje se da je radio u komisiji za zatvorenike pokreta koja je radila na oslobađanju zatočenih boraca.
Bin Ladena su ubili američki komandosi 2. maja 2011. u Abotabadu u Pakistanu.
Ul-Hak je takođe bio istaknuti član Hezb-e-Islami, islamističke organizacije koja je osnovana u Avganistanu 1970-ih za borbu protiv komunizma i tadašnje socijalističke Narodno-demokratske partije Avganistana.
Majkl Smit, analitičar za terorizam i stručnjak za ekstremističke grupe, rekao je da je Ul-Hak "široko percipiran kao kultna figura" među verskim fanaticima koji su ili podržavali Al Kaidu ili su joj bili simpatični.
"Njegov [Ul-Hakov] namerni javni povratak u Avganistan koristi Al Kaida da prikaže grupu kao snažnu i izdržljivu, koja je sposobna da preživi globalni rat protiv neprijatelja sa boljim resursima", rekao je Smit rekao je za Nešenal
Rekao je da su trenutni događaji pojačali zašto su bili i ostali "prilično problematični za dugoročne strateške interese Sjedinjenih Država, svih saveznika u NATO-u, plus mnogih vlada na Bliskom istoku i u Južnoj Aziji za koje Stejt department nije odbio imenovati Talibani kao teroristička organizacija".
Eksperti su upozorili da bi kolaps avganistanske vlade značio i oživljavanje Al Kaide, koja je preuzela odgovornost za napade 11. septembra na Svetski trgovinski centar i Pentagon.
Čak i pre nego što su talibani zauzeli Kabul 15. avgusta, nikada nije došlo do "razvoda" između oba entiteta, kaže Abdul Saed, nezavisni istraživač ekstremizma, politike i sigurnosti u avganistansko-pakistanskoj regiji.
„Oboje su bliski i dele duboke srdačne odnose čak i više nego pre 11. septembra. Oni se u potpunosti podržavaju ", rekao je Saed za Nešenal.
"Rukovodstvo talibana je uvek odgovaralo da nemaju obavezu po svom političkom sporazumu sa SAD da neće dozvoliti Al Kaidu ili bilo koju drugu grupu ili pojedince u Avganistanu", rekao je on.
"Talibani su samo garantovali da Al Kaida neće koristiti avganistansko tlo protiv SAD -a i njihovih saveznika. Al Kaida će predstavljati stratešku dubinu za talibansku vladu u budućnosti."
Centralno jezgro Al Kaide značajno je oslabljeno od američke racije u kojoj je 2011. ubijen bin Laden, ali je teroristička grupa stvorila grupe u nekoliko regiona, uglavnom u Africi, Južnoj Aziji i na Arapskom poluostrvu.
Sada ga vodi Aiman Al Zavahiri, Egipćanin optužen od SAD za bombaške napade na američka veleposlanstva u Keniji i Tanzaniji 1998. godine.
Američki predsednik Džo Bajden branio je svoju odluku o povlačenju američkih snaga iz Avganistana.
Izjavio je da američka misija u Avganistanu nikada nije bila izgradnja nacije, već da porazi Al Kaidu i spreči teroristički napad na američko tlo.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
