Rodrigo Rohas Vade (37) priznao je da ne boluje od leukemije, što je bio ključan faktor koji mu je pomogao da zadobije naklonost javnosti i eventualno političku karijeru, nakon što je istraga lista La Tersera otkrila nedoslednosti u njegovoj priči.
Kad su u oktobru 2019. godine krenuli masovni prosvjedi zbog nejednakosti i nepravde, Rohas Vade je u Santijagu uvek bio u prvim redovima, noseći na grudima i plakatima poruke i slogane koji su opisivali njegovu muku da plati hemoterapiju, piše Gardijan.
Vodio je i blog "Rak, stvarnost bez filtera", medijima pričao o napornim tretmanima kroz koje je prolazio, a na jednom protestu je fotografisan sa kateterom koji mu je virio ispod odeće.
Kako je njegova priča rasla, komitet za ustavne procese zatražio je istragu.
U svojoj imovinskoj karti, Rohas Vade je naveo da duguje 27 miliona pezosa (oko 34.000 američkih dolara) koji je, kako je rekao, podigao kao kredit kod Skotiabanke kako bi porio troškove hemoterapije.
Međutim, proteklog vikenda, Rohas Vade je na Instagramu objavio da nema leukemiju ali da mu je sa 29 godina dijagnostifikovana bolest uz koju ide "velika stigma" zbog čega je prijateljima i porodici rekao da je to redak oblik raka.
"Napravio sam grešku, užasnu grešku. Nisam bio iskren prema vama, porodici, svima. Lagao sam o svojoj dijagnozi - nemam rak", naveo je on u videu na svom privatnom Instagram profilu.
"Poverenje u čileansku Ustavnu konvenciju će sada bez sumnje opasti", rekao je Klaudio Fuentes, politikolog sa Univerziteta Dijego Portales u Santijagu. "Ali ako ostali članovi pokreta dokažu da je ovo bio izolovan slučaj i da ne predstavlja čitavu Konvenciju, možda će moći da nastave sa svojim vrlo važnim radom".
Konvencija od 155 delegata, koja je počela s radom u julu ima najviše 12 meseci da napiše novi Ustav koji bi zamenio postojeći, usvojen bez učešća javnosti tokom diktature generala Augusta Pinočea (1973-1990), a potvrđen je 1980.
Kad je Rohas Vade postao popularan demonstrant, njegova priča je postala metafora za sve poteškoće s kojima se suočavaju Čileanci koji jedva spajaju kraj s krajem.
Dok je njegova priča mnoge dirnula, laži koje je napričao izneverile su poverenje više od 19.000 Čileanaca koji su glasali za njega kao člana Ustavne konvencije, tela čiji je zadatak da napiše novi ustav.
Iako je Rohas Vade rekao da će se povući iz Konvencije, ne postoji jasan mehanizam na osnovu koga bi to mogao da uraadi. Na delegate se odnose ista pravila kao i na članove Kongresa, što znači da ne mogu da podnesu ostavku osim u slučaju teške bolesti zbog koje ne bi mogli da obavljaju svoje zadatke.
Isključenje Rohasa Vadea neće uticati na većinu koju u Konvenciji drže levica i nezavisni - i gde se odluke donose dvotrećinskom većinom - ali ostaje nejasno kako će biti isključen, podseća britanski list.
Za razliku od članova stranke, koji mogu da daju ostavku na svoje pozicije, Rohas Vade je izabran kao nezavisni kandidat pa ne može direktno da bude zamenjen.
Ovo otkriće još je jedan neželjeni udarac u vrlo turbulentnim mesecima za koaliciju Lista del Pueblo, labav savez levičarskih nezavisnih kandidata kojima je Rohas Vade bio jedan od osnivača.
Nekoliko delegata već se distanciralo od grupe, zahtevajući promene u samoj Konvenciji, dok je njen predsednički kandidat, Dijego Ansalao, diskvalifikovann na izborima u novembru i protov njega se vodi istraga.
Naime, pokazalo se da je dve trećine potpisa koje je Ansalao predstavio izbornoj komisiji Čilea u avgustu overeno kod javnog beležnika koji je umro u februaru i koji od 2018. uopšte nije radio.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
