"Jedna uznemirujuća scena koja je proizašla iz mnogih ovih nacističkih suđenja [je to što su] ljudi koji nisu pogubljeni - kojima je određen rok u godinama - vrlo, vrlo mali broj njih odslužio punu kaznu“, primetio je Rojter. „Upravo sam smatrao da je to zaista uznemirujuće. … „To su bili najgori akteri koje smo identifikovali - koje je pravni proces zaista identifikovao - u istoriji, a mnogi od njih jednostavno nisu odslužili pune kazne“.
"Stotine ljudi sklapalo je dogovore na različitim nivoima saučesništva [i] različitim nivoima krivice. … Hans Kamler je verovatno najviši rang, najsmešnije loša osoba koja bi mogla da izbegne pravdu, ali mislim da je Nirnberg bio efikasan u smislu stavljanja markera i u osnovi podcrtavanja fraze koja je sada postala poznata: „Nikad više”.
U Skrivenom nacisti, Rojter je objasnio kako je general Hans Kamler, nacistički zapovednik SS-a koji je dizajnirao mrežu koncentracionih logora Trećeg rajha i raketni program V-2, verovatno pobegao iz Evrope uz pomoć američke vlade u zamenu za obaveštajne podatke.
Rojter je primietio uticaj Nirnberškog procesa na ugovore. To je "revolucioniralo međunarodno pravo", rekao je on.
"Na ovom prvom suđenju bilo je 24 optuženih", rekao je on. „Dvanaest ih je osuđeno na vešanjem, ali dvojica su uspela da izvrše samoubistvo pre nego što je do vešanja došlo, a jednom, [Martinu] Bormanu, suđeno je u odsustvu. Dakle, devet je obešeno, par njih je doživotno zatvoreno, a ostali su dobili između 10 i 30 godina.
„[Nirnberška suđenja su bila] veliki posao, a ovo je 75. godišnjica čitanja presuda i kazni optuženima. ... Suđenje se odvijalo oko 11 meseci, od novembra 1945. do septembra 1946. godine, a 1. oktobar 1946. je zapravo bio dan kada je suđenje završeno, na današnji dan pre 75 godina.
Kurir.rs/Brajtbart
NE PROPUSTITE
