Najnovije vesti

59 GODINA OD KUBANSKE KRIZE Svet je 13 dana bio na ivici ponora! Jedna varnica bila je dovoljna da započne NUKLEARNI rat
Foto: Profimedia

Minijature Hladnog rata

59 GODINA OD KUBANSKE KRIZE Svet je 13 dana bio na ivici ponora! Jedna varnica bila je dovoljna da započne NUKLEARNI rat

Planeta

U noći 14. na 15. oktobar 1962. zapad ostrva Kube preleto je američki špijunski avion U-2. Po sletanju CIA-ini specijalisti posle razvijanja filma, na fotografijama koje je snimila letelica uočili su u blizini San Kristobala 26 lansirnih rampi za balističke rakete SS-4 dometa 2.000 km i 16 rampi za rakete SS-5 dometa 4.000 km. U pitanju su bile balističke rakete srednjeg dometa koje su nosile nukelarnu bojevu glavu što je izazvalo opšti haos u Sjedinjenim Državama, prvo u CIA.

Ubrzo kofer sa snimcima stavljen je na sto u ovalnom kabinut pred Džona F. Kenedija tadašnjeg američkog predsednika. Ironija sudbine bila je da je Kenedi o tome šta su Sovjeti odnosno Rusi instalirali u komšiluku obavešten dok je doručkovao, koji mu je momentalno preseo, ali i ručak i večera kad je ugledao fotografije koje je snimio U-2.

U narednim danima otpočela je kriza koja je trajala punih 13 dana i koja je zamalo gurnula ceo svet na ivicu nukelarnog rata. Kriza je rešena zahvaljujući tajnim pregovorima i ustupcima, koji su se odvijali na realciji Vašington -Moskva, o čemu Fidel Kastro, koji se spremao za rat nije imao pojma.

Prvih šest dana krize Kenedijevi savetnici u strogoj tajnosti su raspravljali kao da se na ovaj sovjetski izazov odazovu. Takozvani "jastrebovi", među kojima su većina bili oficiri bili su za ratnu opciju da se izvede avio udar i da se unište lansirne rampe, ali i vojni objekti i kompletna industrija, sa čime bi se stvporili uslovi za invaziju ostrva.

Kuba, Kuba 1962
foto: Profimedia

Ministar odbrane Robert Meknamara i ostali koji su bili nazavani "golubovi", jer su se zalagali za mirno rešenje krize odlučili su se da se izvede pomorksa blokada ostrva Kube i da se spreči dalja isporuka raketa i vojne opreme. Do tad Sovjetski Savez je obavio veliki broj vožnji brodova od ukupno 200 koliko je bilo projektovano da se izvrši da se sva vojna oprema isporuči na Kubu.

Kenedi je u narednim danima podigao bojevu gotovost svih rodova američkih vojnih snaga na tlu SAd, kao i u Evropi i naredio pripremu za velike vojne operacije. Međutim, paralelno sa vojnim pripremama, otvorena je bila i politička opcija jer sve lanisrne rampe nisu bile spremne da se na njih instaliraju rakete.

Dvedesetdrugog oktobra 1962. u večernjim časovima Kendi se pojavio pred televizijskim kamerama i u obraćanju naciji petnaest minuta saopštio je svoju odluku, koja je u Moskvi, kao i u Havani odjeknula poput munje.

Naime, Kenedi je obavestio javnost da zna da su balističke rakete srednjeg dometa instalirane na Kubi i da ove pretnje utiču ne samo na SAD. nego i na celu Latinsku Ameriku i da to neće tek tako lako podneti. Saopštio je da će oko Kube izvesti "karantin" i da će svi brodovi koji plove prema Kubi biti zaustavljeni i pregledani od strane američke mornarice i da će na takav način biti obustavljena dalja dostava naoružanja, kao i da je u SAD proglašena mobilizacija, a GENSEK P SSSR-a Nikiti Sergejeviču Hruščovu saopšti da Moskva HITNO ukloni sve balističke rakete sa Kube.

Na kraju obratio se i Kubancima sledećom porukom:

" Govorim vam kao prijatelj, kao neko, ko pozna vašu ljubav do otadžbine i sa vama deli nadu u slobodu i pravičnost. Ja i američki narod smo sa velikom žalosti posmatrali, kako je vaša narodna revolucija prevarena i kao je vaša otadžbina došla pod stranu vlast. Vaši lideri više nisu Kubanci, nadahnjeni kubanskim idealima. Oni su marionete međuradone zavere, koji Kubu teraju protiv njenih prijatelja i komšija".

Ubrzo zatim Kenedi je pozvao Kubance da ustanu protiv vlasti Fidela Kastra.

Ubrzo zatim brodovi mornarice SAD su uspostavili pomorsku blokadu Kube koja je dala u prvih 48 časova rezultate, jer su svi svojetski brodovi koji su se približili Kubi bili zaustavljeni. Za to vreme pripreme na invaziju Kube se nastavljaju. U pitanju je igra sa vatrom. Kenedi nije mogao ni da sanja koliko je sovjetskih jednica na Kubi, jer CIA osim izviđanja iz vazduha nije mogla da ima nijednog operativca i saradnika na terenu. CIA nagađa da se na ostrvu nalazi 10.000 sovjetskih vojnika, a u stvarnosti ih je bilo četri puta više. Da je zaista došlo do invazije došlo bi i do nukelarnog rata.

Kuba, Kuba 1962
foto: Profimedia

Naime, pravu istinu o 400.000 sovjetskih vojnika Amerikanci su saznali tek u Havani 1992. i to lično tadašnji ministar odbrane Robert Maknamara.

Posle govora Kenedija, Fidle Kastro naređuje mobilizaciju 350.000 kubanskih boraca i rezervista. Narednih kriznih dana Fidel ne spava. Putuje duž celog ostrva, obilazi položaje i bodri čete. Osim toga naređuje i da inženjerijske jedinice izvrše miniranje američka baze Gvantanamo, a naredio je i otvaranje vatre na mernaričke izviđače, koji po Kenedijevom naređenju lete nisko preko celog ostrva i tog 23. oktobra na njih po prvi put iz protivavionske artiljerije bude otvorena vatra.

Dok kriza od koje ceo svet drhti traje, obični ljudi na Kubi uprkos topovima i raketama duž ostrva žive svakodnevni život i niko ne pada na pamet da menja vlast, a Kenedijev govor i pretnja još više podižu ugled Fidela Kastra među narodom. I sam Kastro tog 23. oktobra obraća se narodu. U svom govoru Kastro tvrdi da Kubanci nemaju ni jednog razloga za strah da su preduzeli sve mere da pruže otpor i da je spreman da svaku agresiju SAD odbiju. Svoj govor završio je pokličem "Otadžbina ili smrt" i "Pobedićemo".

Dok Kastro drži govore, Hruščov je besno odbio se Kenedijeve zahteve i preko Aleksandra Aleksejeva, ambasadora SSSR-a na Kubi predaje poruku Fidelu Kastru: "Odbijamo sve preterane zahteve SAD, koji žele da zaustave prevoz na Kubu. Čvrsto smo odlučni da izdržimo agresivne planove imperijalističke SAD."

S druge strane Hruščov je uveren da će se ovaj položaj rešiti sam od sebe. Međutim, ono što je prećutao od svojih saradnika, javnosti, ali i Fidel Kastra, kao i Kenedi bilo je da je u toku tajna diplomatija hladnog rata. Sovjeti se sporazumevaju preko posrednika. Najveća odgovornost je na samom Hrušovu, jer za razliku od protivnika, on najbolje zna koliko je opasan nukelarni rat. Tog 26. oktobra seda za sto i piše Džonu Kenediju pismo u kome nudi da u zamenu za grancije o bezbednosti Kube, je spreman da odstrani rakete. Narednog dana dok je večni sovjetski ambasador u Vašingtonu Anatolij Dobrinjin nosio prvo pismo, hruščov je napisao drugo u kome traži od Kenedija u zamenu za smirivanje situacije da ukolni rakete srednjeg dometa, koje su bile razmeštene u Turskoj.

Ovim ponudama Hruščova najviše se usprotivio vojni vrh SAD, ali Kenedi ipak pristane na ovaj dil. U javnosti ovaj posao nikada javno nije bio saopšten, jer bi se stekao pogrešan utisak da je američki vladu moguće ucenjivati. Na taj način put za deeskalaciju krize je bio utaban.

O tajnoj diplomatiji na Kubi niko ništa ne znam. Hruščov, Fidelu Kastru nije spomenuo ni reč o svoja dva pisama Kenediju. Za to vreme kubanske i sovjetske trupe su u stanju pripravnosti, kao da svakog trenutka može da izbije rat. Jedini koji su na ivici nerava su sovjetski i kubanski artiljerci i raketaši koji iz svojih PVO topova pucaju na američke izviđačke avione, koji nesprestanu nadleću kubu u niskom letu, ali kubacni su neuspešni.

Kuba, Kuba 1962
foto: Profimedia

Obaranje U-2

Međutim, tog 27. oktobra 1962. četvrta baterija pukovnika I. M. Grečenova iz sastava 507. raketnog puka PVO „Victoria-de-las-Tunas“ dejstvovala je sa tri rakete. Od tri ispaljenje rakete, jedna je direktno pogodila U-2 koji je izviđao, a u kome se nalazio major Rudolf Anderson i koji je tom prilikom poginuo. Inače Andreson je tri dana pre svoje pogibije isto izviđao položaje raketnih diviziona PVO u okolini San Kristobala. Do nukelarnog rata bio je ostao samo jedan korak, Hruščov je preko telefona, kada je saznao za ovaj događaj, pozvao general-potpukovnika S.N. Grečka, komandata vojnog okruga Volga koji je komadnovao sa sovjetskom PVO na ostrvu i izvređao ga preko telefona, a zatim naredio najveći stepen pripravnosti raketnih jedinica na Kubi. S druge strane, u komšiluku Kenedi je, posle obaranja U 2 i smrti Andresona, ubeđivao vojne lidere, da se obuzdaju i da ne krenu u otvorenu konforntaciju. Oboreni U 2 je dugo godina bio vojna tajna i materija za razne šepkulacije, sve dokle se u medijima nije pojavio sam Kastro i rekao da je, zapravo „on“, zaslužan za obaranje U-2 i pogibiju Andresona, što mu Sovjeti nisu nikada zaboravili, a u datim uslovima, igrao je manju ulogu nego Grečko.

Fidel strahuje da će invazija krenuti svakog trenutka.Zbpog toga u sred noći budi sovjetskog ambasadora i dikitra mu hitan telegram Hruščovu "Invaziju očekujemo u narednih 24 i 82 časa. Bilokakav napad ako usledi branićemo se..

Ali do invazije uprkos zahtevima generala SAD nije došlo. Džon Kenedi pokušava da kupi vreme i šalje svog brata Roberta na pregovore sa sovjetskim ambasadorom Anatolijem Dobrinjinom. Posle kraćih pregovora, oba se konačno dogovaraju o povlačenju svih balističkih raketa sa Kube i Turske i o bezbednosnoj garanciji za Kubu. O tome Moskva javnost obavesti 28. oktobra, kada saopštava da je krnulo povlačenje svojetskih vojnika i raketa sa Kube. Kriza je okončana.

Kuba, Kuba 1962
foto: Profimedia

Fidel Kastro saznaje za dogovor Moskve i Vašingotna, kada je ugledao kao Sovjeti demontiraju fiksne lansere balističkih raketa. Tek tad sgvata da je Kuba zapravo bila figura u šahovskom meču Vašingtona i Moskve. Kada je kriza u potpunosti deeskalirala Hruščov je napisao pismo Kastru u kome ga je obavestio da je kriza okončana u korist kastra, da je svaka invazija na Kubu zabranjena. Takođe Hruščov ga obaveštava da više PVO ne puca na američke avione..."

Svedoci koji su bili priustni tad u kabinetu kad je Kastro čitao pismo svedoče da je kubanski lider bio van sebe da je lupao po stolu prevrtao nameštaj, razbio ogledalo i psovao Kremlj. Za to vreme Kastro nije znao za razmenu Kenedija i Hruščova.. Kastro kada se sabrao odgovorio je Hruščovu na pismo u kome traži prekid napada, sabotaža i krešenje kubanskog vazdušnog prostora i uklanjanje američke baze Gvantanamo. Međutim, odgovora od Hruščova nikad nije dobio.

Na televiziji 30. oktobra oglasio se rečenicom: " Sa Sovjetskim Savezom moramo da raspravljamo na vladinom i strankarskom nivou....".

Kurir.rs/A.Mlakar

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja