Šef Bele kuće kao razloge za odlaganje ukidanja oznake tajnosti s dosijea naveo zabrinutost za nacionalnu bezbednost, ali i pandemiju korone
Američki predsednik Džozef Bajden naredio je da tajna dokumenta o ubistvu Džona F. Kenedija, 35. predsednika SAD, ostanu van domašaja javnosti makar do decembra naredne godine! U memorandumu koji je potpisao u petak Bajden je naveo da će "preostala dokumenta koja se odnose na atentat ostati van punog domašaja javnosti najmanje do 15. decembra naredne godine", skoro punih 60 godina nakon ubistva Džona Kenedija.
Odluka Kongresa
Zanimljivo je da se Bajden poziva na nacionalnu bezbednost i pandemiju koronavirusa kao razloge za odlaganje objavljivanja tajnih dosijea. U obrazloženju se navodi da bi Nacionalna arhiva trebalo da proveri sa svim agencijama koje se spominju u dosijeima kako bi se utvrdilo da li će njihovo objavljivanje imati uticaja na nacionalnu bezbednost.
Poslednji trenuci pre atentata... Kenedi sa suprugom na ulicama Dalasafoto: Profimedia
Mafija, KGB, CIA... Šest teorija zavere
1. CIA je organizovala atentat posle fijaska u Zalivu svinja, kada je propao pokušaj iskrcavanja na Kubu
2. Mafija je krivac, to je osveta za rat protiv organizovanog kriminala koji je vodio tužilac Robert Kenedi, predsednikov mlađi brat
3. KGB je isplanirao atentat kao odgovor na Kubansku raketnu krizu 1962, kada je svet bio na ivici nuklearnog rata
4. Potpredsednik Lindon Džonson je zaverenik jer Kenedi nije hteo da mu bude zamenik u kampanji za izbore 1964.
5. Bila su dva pucača, Li Harvi Osvald nije mogao da napuni i nanišani za tako kratko vreme
6. Čovek s kišobranom koji se vidi na snimku atentata navodno je ispalio metak koji je Kenedija pogodio u vrat
- Zbog toga je neophodno privremeno kontinuirano odlaganje kako bi se zaštitilo od potencijalne štete koja bi mogla da bude pričinjena vojnoj odbrani, obaveštajnim operacijama, zakonodavnim organima ili spoljnim poslovima - naveo je Bajden. Kongres je 1992. doneo odluku da svi dosijei povezani sa ovim slučajem moraju da budu objavljeni kako bi se javnost ispravno informisala o slučaju. Uprkos tome, brojne administracije pronalaze razne načine da se ova odluka Kongresa zaobiđe. Zanimljivo je i da je Donald Tramp, bivši predsednik SAD, u poruci na Tviteru 2017. objavio kako će dozvoliti da "dugo blokirana poverljiva dokumenta o ubistvu Kenedija budu otvorena". Uprkos njegovom obećanju, većina dosijea nikad nije ugledala svetlost dana.
Zvanična verzija
Kenedijevo ubistvo prate brojne teorije zavere. Zvanična verzija glasi - zbog ubistva Kenedija 22. novembra 1963. u Dalasu uhapšen je Li Harvi Osvald, ali njemu nije suđeno za ubistvo predsednika SAD jer ga je dva dana posle atentata usmrtio Džek Rubi, vlasnik noćnog kluba i sitni kriminalac.
Negativan trend se nastavlja... Džo Bajden foto: EPA / Yuri Gripas / POOL, Shutterstock
Strmoglavi pad popularnosti - Džo je najveće razočaranje
Aktuelni predsednik SAD Džo Bajden ima najveći pad popularnosti od svih predsednika Amerike još od završetka Drugog svetskog rata. Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja Galupa, na kraju trećeg kvartala Bajdena podržava tek 42 odsto građana. Na kraju drugog kvartala imao je podršku 44,7 odsto birača, a na kraju prvog, posle samo tri meseca u Beloj kući, uz Bajdena je bilo 56 odsto Amerikanaca. Za devet meseci njegova popularnost je opala za 11,3 odsto, i to je najveći pad još od kada je Hari Truman na mestu šefa kuće zamenio Frenklina Ruzvelta. Glavni razlozi za pad Bajdenove popularnosti su haotično povlačenje SAD iz Avganistana i porast broja obolelih od korone.
Rubi je osuđen na smrt zbog ubistva Osvalda, ali je kasnije ta presuda poništena. Zakazano je novo suđenje, a Rubi je 3. januara 1967. preminuo u zatvoru od plućne embolije usled raka pluća.
