Sve više medijskih organizacija počelo je da izveštava o dokumentima koji su procurili sa Fejsbuka. Tokom 2019. i 2020. godine, istraživač na toj društvenoj mreži kreirao je fiktivne korisničke naloge kako bi testirao kako sistemi preporuka kompanije sadrže dezinformacije i polariziraju sadržaj.
Jedna testirana korisnica, odnosno njen profil kreiran u leto 2019. godine, bila je konzervativna majka, Kerol Smit iz Severne Karoline, koja je izrazila interesovanje za politiku, roditeljstvo i hrišćanstvo. U roku od dva dana, Fejsbuk je ženi već preporučio KAnon, platformu protiv levičarske elite. Ovo se nastavilo i nakon što taj testni korisnik nije pratio predložene grupe. U izveštaju pod nazivom „Karolinino putovanje u QAnon“, istraživač je zaključio da je Fejsbuk na kraju isporučio gomilu ekstremnog, konspirativnog i grafičkog sadržaja. Fejsbuk je od tada zabranio QAnon grupe na svojoj platformi, piše Intelidženser.
U novembru 2020. zaposleni u Fejsbuku upozorio je kolege da su se u komentarima proširile izborne dezinformacije i da su najgore poruke na samom vrhu tih komentara.
Prema dokumentima koji su procurili, Fejsbuk je ukinuo neke od zaštitnih mera koje je postavio za borbu protiv dezinformacija pre i neposredno posle izbora 2020. Njujork tajms, u međuvremenu, kaže da su tri bivša radnika rekla da je Fejsbuk počeo da ukida neke od tih zaštitnih mera u novembru. Takođe je raspustio tim od 300 ljudi pod nazivom „Građanski integritet“ početkom decembra baš u trenutku kada je pokret Stop the Steal, koji podržavaju sledbenici Donalda Trampa odgovorni za krvave nerede na Kapitol Hilu, uzeo zamah, uključujući i na Fejsbuku.
Dokumenti pokazuju da Fejsbuk nije uspeo da se posveti pokretu u celini i stoga nije učinio sve što je mogao da se suprotstavi širenju Stop the Steal na platformi. Fejsbuk se tada mučio da primeni hitne mere 6. januara kada je pokret prerastao u nerede na američkom Kapitolu.
„Ono što dokumenti ne nude je potpuna slika donošenja odluka unutar Fejsbuka. Neke interne studije sugerišu da se kompanija bori sa kontrolom nad obimom svoje mreže i brzinom širenja informacija, dok drugi izveštaji pokazuju da je Fejsbuk zabrinut o gubitku angažmana ili oštećenju reputacije. „Ipak, ono što je bilo nepogrešivo je to što su zaposleni u Fejsbuku verovali da je društvena mreža mogla da učini više“, piše Njujork tajms.
Najveća nacionalna baza korisnika Fejsbuka nalazi se u Indiji, gdje 340 miliona ljudi koristi jednu od platformi kompanije. Ali Njujork Tajms izveštava da procureli dokumenti pružaju jasan dokaz jedne od najozbiljnijih kritika aktivista za ljudska prava i političara od strane svetske kompanije: ulaska u državu bez potpunog razumevanja njenog potencijalnog uticaja na lokalnu kulturu i politiku i ne koristi resurse za rešavanje problema kada se pojave.
Prema dokumentima, Fejsbuk se borio sa širenjem dezinformacija, govorom mržnje i slavljenjem nasilja. Napori kompanije otežani su nedostatkom resursa, nedostatkom stručnosti na brojnim jezicima u zemlji i drugim problemima.
Kao jedan oštar primer, istraživač Fejsbuka, koji je sproveo eksperiment 2019. u kojem je test korisnik u Indiji sledio sve preporuke algoritama platforme, kasnije je u izveštaju rekao da je, prateći vesti tog korisnika testa, video više slika o mrtvih ljudi u poslednje tri nedelje nego što je video za ceo svoj život.
Kurir.rs/Net.hr
NE PROPUSTITE
