Dramatičan prekoret usledio je posle francuskih pretnji da će zaustaviti britanski izvoz ukoliko im London ne izda dozvole za plivanje i zapaljivih komentara da je Dauning strit napravio "politički izbor" da uništi priobalne zajednice.
Zbog visokih tenzija koje prete da eksplodiraju, London je u pripravnosti na poziv u pomoć autonomnog ostrva Džersi.
London je od ambasadorke Ketrin Kolona zatražio objašnjenje "razočaravajućih i neproporcionalnih pretnji".
"Žao nam je zbog ratobornog rečnika koji francuska vlada konstantno koristi po ovom pitanju i koje otežava situaciju", naveo je potrparol britanske vlade.
"Našu zabrinutost smo podelili i sa Francuskom i sa EU komisijom, a ona je ministarstvo spoljnih poslova naložilo ministarski (za Evropu) Vendi Morton da pozove fancuskog ambasadora", dodao je potrparol.
Sukob oko prava na ribolov u britanskim i vodama Džersija usijao se kako se približava vikend i krajnji rok za izdavanje dozvola koji je postavio Pariz. Pariz je zaapretio da, ukoliko ne dobiju dozvole, neće dopustiti britanskim brodovima ulaz u francuske luke od utorka, kao i da će strožije kontrolisati trgovinu preko Lamanša, a zapretio je Džersiju da će im uskratiti isporuku struje.
Klemen Bone, francuski ministar EU poslova dodatno je polio ulje na vatru tvrdnjom da London uskraćuje dozvole francuskim ribarima iz političkih razloga.
I London i Džersi strahuju da bi francuski ribari, kojima dozvole ističu ovog vikenda, mogli da svojim brodovima zatvore luke i izazovu dodatni haos.
I London i Pariz deklarativno tvrde da rade na smirivanju tenzija a unije i sindikati ribara upozoravaju da će, u slučaju da ovo pitanje ne bude rešeno, izgubiti i jedni i drugi.
Francuska i Britanija već neko vreme su u sukobu su oko prava na ribolov u Lamanšu, i taj sukob prerastao je u ozbiljniji diplomatski i politički osetljiv problem.
Čitav problem izazvao je Bregzit. Izlazak Britanije iz Evropske unije, koji je stupio na snagu 1. januara, prekinuo je sporazume o upravljanju ribljim zalihama u vodama oko Velike Britanije i Kanalskih ostrva.
Do Bregzita, članice EU, uključujući Britaniju, imale su sporazume i zajedničku politiku ribarstva koja je dodeljivala kvote različitih stokova ribarskoj floti svake zemlje.
Kao deo ovih sporazuma, stotinama brodova EU, uglavnom francuskih, dozvoljen je pristup britanskim teritorijalnim vodama bogatim ribom između šest i 12 milja od obale.
NE PROPUSTITE
Ribolov je bio jedno od najtežih pitanja za rešavanje u napetim pregovorima o Bregzitu, a britanski premijer Boris Džonson obećao je da će povratiti "potpunu kontrolu“ nad britanskim vodama.
Na kraju, dve strane su se prošlog decembra dogovorile o kompromisu na osnovu kog će se brodovi EU postepeno odreći 25 odsto svojih trenutnih kvota tokom prelaznog perioda od pet i po godina.
Nakon toga će se voditi godišnji pregovori o količini ribe koju brodovi EU mogu uzeti iz britanskih voda.
Prema sporazumu, ribari EU koji žele da pristupe britanskim morima morali su da podnesu zahtev za nove dozvole.
Dozvole su bile za udaljenije vode koje se smatraju isključivom ekonomskom zonom Britanije (12-200 nautičkih milja od obale) i njene bliže teritorijalne vode (6-12 nautičkih milja od obale).
Ribari su morali da dokažu da su tamo radili između 2012-2016.
Što se Kanalskih ostrva tiče ona su poseban, ali značajan deo slike. Džersi je najveće od Kanalskih ostrva, koje imaju samoupravu.
Oni nisu deo Ujedinjenog Kraljevstva, ali priznaju kraljicu Elizabetu kao svoju šeficu države i zavise od Britanije za odbranu i spoljne odnose.
Bregzit je takođe značio kraj sporazuma o ribolovu u zalivu Granvil između Francuske i Džersija, koji je postavio pravila i kvote za ribolov u vodama oko ostrva.
Prema novim pravilima, francuski ribari su morali da podnesu zahtev za nove dozvole, koje bi im bile izdate ako bi mogli da dokažu da su ranije radili u vodama Džersija.
Britanija je prihvatila skoro sve zahteve - oko 1.700 - brodova EU za pristup svojoj ekskluzivnoj ekonomskoj zoni. Napetost je oko dozvola za teritorijalne vode.
London je izdao 100 dozvola francuskim čamcima za ove vode blizu svoje obale, dok je 75 zahteva još na čekanju, prema francuskim podacima s početka oktobra.
Za Džersi je izdato 111 stalnih dozvola i 31 privremena dozvola, dok je 75 čamaca odbijeno, pokazuju francuski podaci.
Odbijeni francuski ribari kažu da su im nepravedno ograničeni zbog birokratije i birokratije.
Kažu da malim čamcima nedostaje GPS oprema koja je potrebna da dokaže da su ranije tamo radili, dok se drugi žale da imaju poteškoća da dobiju dozvole za nova plovila koja su zamenila starije modele.
Zbog svega toga je pre nekoliko mesedi došlo do protesta. Francuski ribari uplovili su u glavnu luku na Džersiju u junu da demonstriraju, što je navelo Britaniju da pošalje dva pomorska patrolna čamca u tu oblast.
Francuska vlada je ove nedelje saopštila da će pojačati carinsku i sanitarnu kontrolu trgovine sa Britanijom i zabraniti britansku morsku hranu u francuskim lukama. Takođe je istakla mogućnost smanjenja izvoza električne energije u Džersi, ili blokiranja pregovora između Londona i EU o osetljivim temama kao što je trgovina finansijskim uslugama.
Privatno, neki francuski zvaničnici ističu da Britanija takođe zavisi od Pariza da spreči migrante i tražioce azila da ilegalno pređu Lamanš u Englesku.
Francuski zvaničnici kažu da je od kada su počeli da vrše javni pritisak na Britaniju i Džersi u poslednjih nekoliko meseci izdato više dozvola.
Francuska takođe pokušava da okupi ostatak Evropske unije na svoju stranu.
Deset od ostalih 26 članica EU potpisalo je izjavu kojom se osuđuje "nepotpun i neprikladan" odgovor Britanije na ribolov.
Eksperti vide male izglede za poboljšanje britansko-francuskih veza.
S obzirom na izbore u Francuskoj sledećeg aprila, predsednik Emanuel Makron želi da zadrži politički moćne i glasne ribarske zajednice po strani.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
