Do sada je pronađeno skoro 5.000 "egzoplaneta" - svetova koji kruže oko zvezda izvan našeg Sunca, ali su sve one locirane u galaksiji Mlečni put. Moguća planeta veličine Saturna koju je otkrio NASAin teleskop Čandra nalazi se u galaksiji Mesije 51, oko 28 miliona svetlosnih godina od Mlečnog puta.
Ovaj novi rezultat je zasnovan na tranzitu, gde prolazak planete ispred zvezde blokira deo svetlosti zvezde i daje karakterističan pad sjaja koji se može otkriti teleskopima. Ova tehnika je već korišćena za pronalaženje hiljada egzoplaneta.
Dr Rozen Di Stefano i njene kolege tražili su padove u osvetljenosti rendgenskih zraka dobijenih od vrste objekta poznatog kao binarni sjaj rendgenskih zraka. Ovi objekti obično sadrže neutronsku zvezdu ili crnu rupu koja uvlači gas iz zvezde pratioca u bliskoj orbiti. Materijal u blizini neutronske zvezde ili crne rupe postaje pregrejan i sija na talasnim dužinama rendgenskih zraka.
Pošto je region koji proizvodi svetle rendgenske zrake mali, planeta koja prolazi ispred njega mogla bi da blokira većinu ili sve zrake, čineći tranzit lakšim za uočavanje. Članovi tima su koristili ovu tehniku da otkriju kandidata za egzoplanetu u binarnom sistemu zvanom M51-ULS-1.
"Metoda koju smo razvili i primenili je jedina trenutno primenjiva metoda za otkrivanje planetarnih sistema u drugim galaksijama“, rekla je za BBC dr Di Stefano sa Harvard-Smitsonijan centra za astrofiziku u Kembridžu, SAD.
"To je jedinstvena metoda, jedinstveno pogodna za pronalaženje planeta oko rendgenskih binarnih sistema na bilo kojoj udaljenosti sa koje možemo izmeriti svetlosnu krivu", dodala je ona.
Budući lov na planete
Ovaj binarni sistem sadrži crnu rupu ili neutronsku zvezdu koja kruži oko zvezde pratioca čija je masa oko 20 puta veća od Sunčeve. Neutronska zvezda je urušeno jezgro onoga što je nekada bila masivna zvezda.
Tranzit je trajao oko tri sata, tokom kojih se emisija rendgenskih zraka smanjila na nulu. Na osnovu ovih i drugih informacija, astronomi procenjuju da bi planeta kandidat bila oko veličine Saturna i da bi kružila oko neutronske zvezde ili crne rupe na oko dva puta većoj udaljenosti od Saturna od Sunca.
Dr Di Stefano kaže da se tehnike koje su bile tako uspešne u pronalaženju egzoplaneta u Mlečnom putu "pokvare" kada se posmatraju druge galaksije. Ovo je delimično zato što velike udaljenosti smanjuju količinu svetlosti koja dopire do teleskopa, a takođe znače da su mnogi objekti skučeni u malom prostoru (gledano sa Zemlje), što otežava rešavanje pojedinačnih zvezda.
Sa rendgenskim zracima, rekla je, "možda postoji samo nekoliko desetina izvora rasprostranjenih po celoj galaksiji, tako da možemo da ih rešimo. Pored toga, podskup ovih je toliko svetao u rendgenskim zracima da možemo da merimo njihove svetlosne krive. Konačno, ogromna emisija rendgenskih zraka dolazi iz malog regiona koji može biti značajno ili (kao u našem slučaju) potpuno blokiran planetom u prolazu", rekla je ona.
Istraživači priznaju da je potrebno više podataka da bi se potvrdilo njihovo tumačenje.
Jedan od izazova je da velika orbita kandidata planete znači da ona neće ponovo preći ispred svog binarnog partnera narednih 70 godina, čime nestaju sve mogućnosti da se u skorijoj budućnosti izvrši naknadno posmatranje.
Još jedno moguće objašnjenje koje su astronomi razmatrali je da je zatamnjenje izazvano oblakom gasa i prašine koji su prošli ispred izvora rendgenskih zraka. Međutim, oni misle da je to malo verovatno, jer se karakteristike događaja ne poklapaju sa svojstvima oblaka gasa.
"Znamo da iznosimo uzbudljivu i hrabru tvrdnju, tako da očekujemo da će drugi astronomi to vrlo pažljivo pogledati“, rekla je koautorka Džulija Berntšon sa Prinstona. "Mislimo da imamo jak argument, a ovaj proces je način na koji nauka funkcioniše", dodala je ona.
Dr Di Stefano kaže da nova generacija optičkih i infracrvenih teleskopa neće moći da nadoknadi probleme gužve i zamračenja, tako da će posmatranja na talasnim dužinama rendgenskih zraka verovatno ostati primarni metod za otkrivanje planeta u drugim galaksijama.
Međutim, ona je rekla da bi metod poznat kao mikrolensing takođe mogao obećati za identifikaciju ekstragalaktičkih planeta.
Studija Di Stefano objavljena je u žurnalu Nature Astronomy.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
