U zlatno doba u prekrasnom mestu Ein Gedi posetioci su 1960ih mogli da se kupaju u bazenima sa zagrijanom vodom, a zatim skoče u Mrtvo more. Danas je to prošlost jer depresije mogu odjednom da se formiraju i postignu dubinu veću od deset metara, a poslednjih dvadesetak godina su se umnožile na obalama mora.
Kako se voda povlači, za sobom ostavlja naslage podzemne soli. Kada pada kiša, slatka voda ulazi u tlo i rastapa so zbog čega se zemlja urušava i formira kratere.
Grad duhova
Nekada turističko naselje Ein Gedi danas je grad duhova, izobličen kraterima, napuštenih plantaža urmi i turističkih objekata.
Itai Gavrieli, naučnik sa Geološkog instituta u Izraelu, kaže da se hiljade rupa formira sa svake strane Mrtvog mora. Ti opasni krateri, koji su istovremeno "jedinstveni i čudesni", direktna su posledica isušivanja jezera 1970ih zbog devijacije rijeke Jordan i sve veće eksploatacije minerala.
Danas Mrtvo more prima tek 10 posto vode u odnosu na ranije razdoblje jer Izrael i Jordan imaju povećane potrebe za pitkom vodom i navodnjavanjem.
Isušivanju Mrtvog mora doprinosi i globalno zagrevanje - u julu ove godine u Sodomi, jugozapadno od Mrtvog mora, bilo je izmereno 49,9 stepeni Celzijusa.
Gidon Bromberg, izraelski direktor nevladine organizacije Ecopeace, objašnjava da su ti krateri "osveta prirode" čojeku za "nedopustivo delovanje".
"Nećemo uspeti da vratimo Mrtvo more u pređašnje stanje, ali želimo da se nivo vode barem stabiliše", rekao je Bromberg.
Neizbežno propadanje
Njegova organizacija okuplja jordanske, palestinske i izraelske naučnike i zagovara povećanje desalinizacije Sredozemnog mora kako bi se rasteretilo Galilejsko jezero i reka Jordan koja se ulivau Mrtvo more bi u tom slučaju donosila više vode.
Ecopeace želi i da industrija podnese svoj deo odgovornosti plaćanjem većih poreza.
Jordansko ministarstvo za vodu smatra da rešenja treba tražiti na međunarodnom nivou i da svet treba više upoznati s problemom Mrtvog mora.
U junu je Jordan, jedna od država koja ima najveći manjak vode, odustala od gradnje kanala koji bi povezivao Crveno sa Mrtvim morem, a trebalo je da bude izgrađen u saradnji sa Izraelom i palestinskim vlastima.
Umesto tog kanala, jordanske vlasti su odlučile da podignu fabriku za desalinizaciju kako bi povećale snabdevanje pijaćom vodom.
Mrtvom moru nedostaje vode
Čak i da je kanal bio izgrađen, on ne bi mogao da spasi jezero, kaže Eran Halfi, hidrolog sa Naučnog instituta Arava.
"Mrtvom moru nedostaje milijarda metara prostornih vode na godinu, a kanal bi mogao dovesti 200 miliona kubnih metara", objašnjava Halfi.
Naučlnici smatraju da je povlačenje Mrtvog mora neizbežno narednih sto godina i da će krateri nastaviti da se šire.
Nakon toga jezero bi moglo da se vratiti u ravnotežu, jer kako se njegova površina bude smanjivala, voda će postajati slanija pa će se isparavanje usporiti.
Takvu budućnost u kojoj će "more, danas amputirano, možda jednog dana povratiti ravnotežu", Alison Ron iz Ein Gedija odbacuje i krivi čoveka jer se igrao s prirodom.
"Trebalo bi da nas bude sramotai što smo dopustili da se to dogodi".
Kurir.rs/Agencije
NE PROPUSTITE
