MakMilan (64) bio je poslat u zloglasni zatvor Klong Prem, ironično nazvan "Bangkok hilton" 1993. godine nakon što je uhapšen zbog krijumčarenja narkotika.
MakMilan je već proveo 11 godina u australijskom zatvoru zbog trgovine narkoticima i odlučio je da pobegne iz Bangkok Hiltona kada je saznao da će biti pogubljen za nekoliko nedelja.
U intervjuu ua LADBible, MakMilan je ispričao da je pobegao iz ćelije uz pomoć kolege kriminalca sa nadimkom Viking, testeri i zahvaljujući tome što je prilagodio svoj plan kada je postalo jasno da neće moći da prepliva jarak oko zatvora.
"Čim sam kročio u taj zatvor u Bangkoku, samo sam razmišljao o bekstvu", rekao je on.
MakMilan je trgovinom i krijumčarenjem droge počeo da se bavi u Australiji 1970ih i vremenom je izgradio međunarodnu krijumčarsku organizaciju čije su "mule" radile širom Južne Amerike, Evrope, Tajlanda i Australije.
Prvi put je u zatvor otišao 1982. godine kada je proglašen krivim za krijumčarenje narkotika. Osuđen je na 11 godina robije u zatvoru Pentridž u Melburnu gde je preživeo požar u koje je stradalo šest zatvorenika.
Dok je bio na uslovnoj kazni, odleteo je 1993. godine na Tajland da pokupi novac koji je tamo sakrio. Kada se ukrcao na aerodrom u Bangkoku, policija ga je uhvatila.
"Bio sam besan. Ne mogu vam opisati koliko sam bio oprezan, ili bolje, koliko sam mislio da sam pazio da niko ne sazna da sam tu", rekao je on.
Smrtna kazna
Policija je pronašla lažni pasoš i dovoljno droge da bude uhapšen i osuđen za krijumćarenje iste. Maksimalna kazna za trgovce i krijumčare narkotika na Tajlandu je smrt.
MakMilan je prebačen u Klong Prem, jedan od najgorih zatvora na svetu. Nekih 20.000 zatvorenika čuva se u različitim sektorima, a postoji i ženski zatvor i popravna ustanova za narkomane.
U glavnom muškom zatvoru u koji je bio poslat MakMilan, bilo je 8000 zatvorenika.
"Strani deo nije ništa drugo neko slomljena kolekcija upropašćenih ljudi koje je vetar naneo u taj deo Azije. Niko tamo nigde nije išao. Kazne su uglavnom bile 40 godina do doživotne", rekao je MakMilan.
Bio je smešten u ćeliju na trećem spratu. Jedan od cimera mu je bio Šveđanin Sten koga su svi zvali Viking.
Posle dve godine u Klong Premu, MakMilan je odlučio da pobegne kada je saznao da je njegov slučaj stigao do kraja.
"Rečeno mi je da ću biti proglašen krivim i u roku od dve nedelje ću biti osuđen na smrt. Pogubljenje nije lep prizor. Koriste mašinku. Zatvorenika vezuju za stub a mašinku za klupu sa tri kanapa zavezana za okidač koje trojica stražara povlače kako nijedan ne bi morao da kaže da je on bio taj koji je ubio nekoga", rekao je MakMilan.
Jedne noći, MakMilan je primetio da stražar koji je uglavnom bio postavljen ispod njegovog prozora nije tu, i odlučio je da pobegne.
Bekstvo uz pomoć Vikinga
Verovao je da će moći da se provuče kroz mali prozor ćelije koji je bio blokiran metalnom rešetkom. "Imao sam vremena da napravim komad nameštaja koji je mogao da se rastavi i sastavi u male merdevine pomoću kojih sam mogao da se popnem do gornjeg prozora, jedinog u ćeliji", objasnio je MakMilan.
"Onda sam otišao do tuševa i rastavio poster koji mi je neko poslao i koji je imao sakrivene dve testerice... Drugi alat koji sam sakupio, perorez, olovka sa laserom, baterijska lampa bio mi je sakriven u ćeliji. Onda sam počeo da radim na rešetkama", rekao je on.
Od "opreme" je imao i drvene okvire koje je nabavio pretvarajući se da želi da slika, nešto kablova i 100 metara kanapa koji je skinuo sa kreveta. Sve to mu je bilo dovoljno da napravi merdevine.
Ispostavilo se da je presecanje rešetki potrajalo duže nego što je mislio. Viking je testerisao dok je MakMilan čuvao stražu, Treći zatvorenik se uplašio posledica ako ih uhvate da je počeo da cvili, sve dok mu MakMilan nije zapretio. Oko tri ujutru, Sten je uspeo da napravi prolaz kroz rešetke širine 15 centimetara kroz koji je MakMilan morao da se provuče.
Sa druge strane zida MakMilan je ranije postavio dasku na stoličicu kako bi mogao da skoči na nju sa prozora.To je bio tek prvi korak u bekstvu.
"Morao sam da se skinem, namažem uljem, peškirom pokrijem nazubljene rešetke kako se ne bih izgrebao i promigoljim", rekao je on.
Kada se provukao i stao na dasku, uz ponoć konopca se spustio na zemlju. Sten je uvukao dasku u ćeliju.
MakMilan je vremenom napravio mentalnu mapu kompleksa, crtajući svaki put kada bi napustio blok tokom nedeljnih odlazaka u crkvu. Znao je otprilike gde su čuvari i prvobitni plan mu je bio da preskoći spoljni zid, prepliva jarak i pobegne.
Međutim, bilo mu je potrebno mnogo više vremena da prođe zatvor i počelo je da se razdanjuje. "Trebalo je da pređem more zidova i nisam imao energije. Ali svest o tome da ću umreti sporo i užasno ako me uhvate, me je terala napred", rekao je on.
Niko ko beži iz zatvora ne nosi kišobran
Jedna od prepreka je bila i "Marsov potok", otvorena kanalizaciona cev koja je išla oko zatvora i koju je on prešao uz pomoć svojih merdevina i konopca.
Onda je polako počeo da se penje ka vrhu spoljašnjeg zida i prebacio se preko uz pomoć konopca koji mu je ostao. "Bio sam ispred jarka i shvatio sam da nemam vremena da ga pređem. Morao sam da se okrenem i odem do jedinog mesta preko kog bi mogao da prepešačim: glavnog ulaza", rekao je on.
Iz ranca koji je imao izvadio je kargo pantalone koje je spakovao. Ispostavilo se da mu je to bio dobar izbor odeće jer su stražari jedini nosili takve pantalone, zatvorenici su imali bermude.
Promena plana značila je da MakMilen mora da došeta do ivice zatvora i izađe na glavnu kapiju. Ključ ovog smelog bekstva bio je kišobran na rasklapanje koji je poneo sa sobom.
"Kiša je padala taman dovoljno da imam razlog da otvorim kišobran. Dok sam polako išao ka mostiću za prelaz, čuvari su dolazili na posao, radnjice u okolini su se otvarale. Pomislio sam da izgledam kao čuvar koji kasni na posao. Jedna stvar je sigurna, begunci ne nose sa sobom kišobran u slučaju da pada kiša", rekao je on.
Život u Bangkok Hiltonu
Bolesti se u ovom prenatranom zatvoru brzo šire, zatvorenici se tetoviraju iz dosade a homoseksualne veze sa transrodnim dečacima su uobičajene - iako Tajland ima jednu od najviših stopa HIV-a među transrodnom populacijom.
Ako zatvorenici imaju problema jedni sa drugima, dobijaju rukavice za boks i rešavaju ih u ringu.
Ćelije su mahom veličine 1,5 sa tri metra i u njima spava po pet zatvorenika.
Zatvor je prozvan Bangkok Hilton po TV seriji koja je prikazivala užase tajlandskog zatvora i smatra se jednim od najstrašnijih zatvora na svetu zbog pretrpanosti i teških životnih uslova.
MakMilan je išetao iz zatvora i stigao do autoputa koji ide ka aerodromu. "Okrenuo sam se, pogledao zatvor, 12.000 ljudi u njemu i dve i po godine svog života", rekao je on.
Iako je bio na slobodi, tu nije bio kraj njegovom bekstvu. Iako je ostavio većinu novca koju je imao svojim cimerima kako bi se zaštitli od besa stražara kada otkriju da je pobegao, imao je dovoljno za taksi do bezbedne kuće u Bangkoku.
MakMilan je imao kontakt napolju, bivšeg cimera Harija koji je bio član moćnih Trijada i koji mu je nabavio lažni pasoš koji je sakrio iza ogledala u kući. Kada ga je pokupio, MakMilan je otišao na aerodrom gde je pokupio putnu torbu koju je mu je u garderoberu ostavio drugi prijatelj i podigao 500 dolara sa bankomata uz pomoć jedne svoje kartice.
Kupio je kartu za Singapur i odahnuo tek kada je prošao carinu.
Njegovi problemi nisu se završili bekstvom iz Klong Prema. Ponovo je uhapšen kasnije u Lahoru i proveo je tri godine po zatvorima. Potom je promenio svoj život i sada je pisac.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
