Najnovije vesti

BROJ ZAPOSLENIH U NEMAČKOJ U KONSTANTNOM PADU: Nedostaje im 400.000 radnika godišnje! U ovim branšama je najkritičnije
Foto: EPA/FILIP SINGER

sumorne računice

BROJ ZAPOSLENIH U NEMAČKOJ U KONSTANTNOM PADU: Nedostaje im 400.000 radnika godišnje! U ovim branšama je najkritičnije

Planeta

Nemačkoj godišnje treba 400.000 imigranata kako bi održala konstantni broj zaposlenih osoba na tržištu rada, saopštio je u utorak Institut za istraživanje tržišta rada (IAB).

"Zbog demografskih promena broj zaposlenih je u konstantnom padu uprkos merama poput pojačanog uključivanja žena u tržište rada i kasnijeg odlaska u penziju. Broj zaposlenih će do 2035. sa sadašnjih 47 pasti na 44 milona", stoji u saopštenju.

U ovu računicu je uključena i pretpostavka da se godišnje na nemačko tržište rada uključi 100.000 imigranata. Stručnjaci IAB-a, koji deluje u sklopu Savezne agencije za zapošljavanje, stoga govore o brojci od najmanje 400.000 useljenika, koliko bi bilo potrebno da se održi broj zaposlenih na tržištu rada.

Studija govori o "neto useljavanju", dakle o broju kod kojeg je uzet u obzir i broj zaposlenih koji se iseljavaju iz Nemačke.

U saopštenju se govori i o tome da i u klasičnim iseljeničkim zemljama unutar Evropske unije takođe deluje demografski faktor. Isto tako se navodi da ni plate u zemljama porekla, posebno u niskom platnom sektoru, u međuvremenu nisu osetno niže nego u Nemačkoj, pa i to otežava iseljavanje u Nemačku.

"Ako useljavanje ostane na istom nivou kao pre pandemije, to neće biti dovoljno za opstanak konstantnog broja zaposlenih na nemačkom tržištu rada", rekao je Johan Fuhs, jedan od autora studije IAB-a.

U kojim branšama je najveći nedostatak radnika?

Koliko je situacija ozbiljna, pokazuje najnovije ispitivanje javnog mnjenja koje je po narudžbi fondacije Bertelsman sproveo institut Civey. Od 7.500 ispitanih preduzetnika njih 66 odsto je navelo da ne mogu da pronađu dovoljno stručnih radnika. Prošle godine je njih 55 odsto izjavilo da računaju s problemima u popunjavanju radnih mesta, piše Dojče Vele.

Stanje nije isto u svim branšama, regijama, zanimanjima i kvalifikacijama. Ako se kompanije koje imaju manjak radne snage pitaju šta im tačno nedostaje, skoro svaka druga navodi osobe sa završenim srednjoškolskim stručnim osposobljavanjem. Akademski obrazovanih nedostaje u svakom četvrtom preduzeću. S obzirom na branšu, manjak stručne radne snage posebno pogađa negu starijih i nemoćnih i zdravstvo.

"Činjenica je: u Nemačkoj nestaje radna snaga", upozorio je u avgustu Detlef Šele, predsednik upravnog odbora Savezne agencije za rad.

"Od nege preko održavanja klimatizacije do logistike i fakultetski obrazovanih. Svuda će nedostajati stručne radne snage", dodaje.

Jezik je najveća prepreka

Od 1. marta 2020. u Nemačkoj je na snazi zakon koji bi trebalo da olakša dolazak stručne radne snage iz zemalja koje nisu članice Evropske unije. Uprkos tome, mnogi preduzetnici se ustručavaju da traže radnika u inostranstvu. Razlozi su različiti. Kao glavni razlog kompanije navode strah od poteškoća u sporazumevanju i problem procene kvalifikacije radnika sa inostranim sertifikatom.

Slični su odgovori i onih kompanija koje su već zaposlile strane radnike. To pokazuje da neke bojazni i nisu baš neopravdane, recimo što se tiče sporazumevanja sa strancima. S druge strane, birokratske prepreke su u praksi očigledno manji problem nego što se to na prvi pogled čini.

Prepreke su sve manje

Fondacija Bertelsman pretpostavlja da su politički napori oko doseljavanja stručne radne snage urodili plodom. Primera radi, ubrzani birokratski postupci, podsticaji za učenje nemačkog jezika i bolja ponuda informacija za priznanje stranih kvalifikacija. Ali: "Prepreke za pridobijanje strane stručne radne snage i dalje postoje, uprkos znatnim naprecima", upozorava Matias Majer, stručnjak za migracije iz fondacije Bertelsman.

67 odsto učesnika studije Fondacije polazi od toga da će idućih godina imati manje stručne radne snage nego što im je potrebno. "Manjak stručne radne snage je sve veći problem, a rešenje nije na vidiku. Nama kao društvu potrebna su održiva rešenja kako bismo izašli na kraj sa demografskim promenama i socijalno-ekološkom transformacijom", smatra Majer.

Poželjna su transnacionalna partnerstva

On ističe da je presudna dosledna primena Zakona o doseljavanju stručne radne snage. Po Majerovom mišljenju, tu spada i jednostavniji postupak priznavanja stranih sertifikata i diploma.

On smatra da bi tu od pomoći mogla biti partnerstva u obrazovanju između Nemačke i drugih zemalja, koja bi mogla doprineti boljem uzajamnom razumevanju preduzetnika i potencijalnih stranih zaposlenih. Čak 57 odsto ispitanih kompanija ocenjuje da bi bilo korisno sklapanje više transnacionalnih sporazuma o posredovanju u zapošljavanju ili obrazovanju stručne radne snage.

Kurir.rs/Index.hr

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja