Iako nije uspela da osvoji najvišu dužnost u vladi, jer su Zeleni na saveznim izborima osvojili manje glasova od SPD-a i CDU/CSU-a, njena nominacija za saveznu ministarku je dvostruko značajna: Analena Berbok će, kada njeno imenovanje bude potvrđeno u izjašnjavanju članstva Zelenih u Bundestagu, biti prva ministarka spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke i najmlađa osoba na toj dužnosti. Ona će 15. decembra navršiti 41 godinu.
U predizbornoj kampanji je na prvo mesto stavila zaštitu klime, ali je stalno naglašavala i spoljnopolitičke teme – i jasno pokazala da su za nju politika zaštite klime i spoljna politika jako povezane, jer zaštita prirodne sredine može da uspe samo ako se sprovodi na međunarodnom nivou, podseća Dojče vele.
Klimatska kriza je "najveći izazov našeg vremena" izjavila je ona u sredu prilikom predstavljanja koalicionog ugovora. Cilj klimatske neutralnosti provlači se kroz sva područja politike, i kroz međunarodnu saradnju, spoljnu i bezbednosnu politiku, rekla je ona.
Berbok protiv Severnog toka 2
U predizbornoj kampanji je održano i sučeljavanje stranačkih čelnika o spoljnoj politici u kojem su učestvovali kancelarski kandidati Unije, SPD-a i Zelenih, Armin Lašet, Olaf Šolc i Berbok. Naknadno je zanimljivo samo koje su razlike postojale između Analene Berbok i budućega kancelara Šolca.
Načelnih razlika nije bilo. Ali ih je bilo o pojedinim pitanjima. Berbok se jasno izjasnila protiv gasovoda Severni tok 2 kojim gas direktno iz Rusije, kroz Baltičko more, stiže u Nemačku. Šolc je bio za Severni tok 2.
Njeni argumenti su bili da je gasovod pogrešna odluka kada je reč životnoj sredini, a i čini Nemačku previše zavisnom od Rusije, dok je Ukrajina ostavljena na cedilu jer je gasovod obilazi.
U koalicionom ugovoru se izričito spominje podrška Nemačke Ukrajini – protiv ruske pretnje, iako se Rusija ne spominje izričito.
Kraj postupanja s Kinom "u rukavicama"?
Berbok želi načelno da vodi spoljnu politiku koja će se više ravnati prema vrednostima i koja će više računa voditi o stanju ljudskih prava u važnim zemljama kao što su Rusija i Kina. To su zemlje sa kojima Nemačka ima jake ekonomske i trgovinske odnose.
U vezi s Kinom u koalicionom ugovoru se ne govori samo o konkurenciji, nego i o suparništvu sistema. To je oštriji izraz koji jasno pokazuje napetosti u nemačkoj politici prema Kini. Nemačko ministarstvo spoljnih poslova s novom šeficom će imati zadatak da izradi opsežnu strategiju politike prema Kini kako bismo "mogli da ostvarimo naše vrednosti i naše interese".
Prethodna vlada na čelu s Angelom Merkel u odnosima s Kinom je, po mišljenju brojnih kritičara, mnogo više naglašavala (trgovinske) interese nego vrednosti.
Istina, dosadašnji ministar spoljnih poslova, socijaldemokrat Heiko Mas je stavljao malo drugačije naglaske nego Merkel, ali Merkel je kao kancelarka spoljnu politiku uglavnom određivala sama. Hoće li savezni kancelar Olaf Šolc svojoj šefici diplomatije ostavljati više mogućnosti oblikovanja spoljne politike nego što je to činila Merkel, ostaje da se vidi.
Nije jednostavna partnerka za SAD
Zanimljivo će biti videti i hoće li Berbok ponovo oživeti transatlantsko partnerstvo koje je jako zamrlo za vreme mandata Donalda Trampa, a koje je ostalo pasivno i nakon što je na predsedničku dužnost došao Džo Bajden. Berbok će morati da odluči hoće li se pridružiti Bajdenovoj potrazi za partnerima u odnosu protiv Kine ili će se Nemačka suzdržati od te konfrontacije. To će u svakom slučaju biti teško za balansiranje.
Problematičan je i zahtev Analene Berbok da SAD povuče svoje atomsko oružje iz Nemačke i njeno odbijanje većih izdataka za obranu, što već godinama zahtevaju pre svega Sjedinjene Države. To bi moglo da dovede do dalje napetosti u transatlantskim odnosima.
Više Evrope – kao i do sada
Berbok se već godinama zalaže za jači angažman Evropske unije u svetskoj politici, pre svega u bezbednosnoj politici. Evropa mora ozbiljnije da prihvati svoju "mirovnu ulogu" u svetu, kaže ona.
U koalicionom ugovoru se zahteva "stvarna zajednička spoljna, bezbednosna i obrambena politika u Evropi", nacionalne vojske bi trebalo jače međusobno da sarađuju.
To je, istina, već godinama stajalište nemačke spoljne politike, koje podržava Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije iz Nemačke, ali od toga do sada nije bilo većih rezultata. Pred Analenom Berbock je težak zadatak, ocenjuje Dojče vele.
Koalicioni ugovor mnogo govori o multilateralizmu, o jačanju međunarodne saradnje i njenih institucija kao što je UN. Iako zvuči kao da ga je formulisala Berbok, to je u suštini nastavak klasične nemačke spoljne politike i ne mogu se očekivati dramatična odstupanja od dosadašnje linije.
"Ja dolazim više iz međunarodnog prava"
Šta donosi Analena Berbok? U jednom nastupu pre godinu dana svom stranačkom kolegi i ko-predsedniku stranke Robertu Habeku, koji je bio ministar poljoprivrede u Šlezvig-Holstajnu, rekla je: "Šta ti znaš … Musti krave? Ja dolazim više iz međunarodnog prava."
Ona je u Hamburgu studirala politologiju, potom je išla na master studije javnog međunarodnog prava na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka. Tečno govori engleski.
Njen uspon u stranci Zeleni je bio brz, a i u saveznoj politici. Nakon neuspeha u pokušaju da postane savezna kancelarka sad joj je preostalo Savezno ministarstvo spoljnih poslova.
Kurir.rs/DW
NE PROPUSTITE
