Da putuje samostalno, za jednu Indijku nije bilo ni sigurno, ni idealno, a ni moderno pre 25 godina. One koje su putovale same često su bile na meti kritika zbog toga što su na taj način prkosile društvenim i kulturnim normama. Mahom su bivale odbačene kao nepodobne. Neudate žene koje nije bilo briga za ličnu bezbednost.
Uprkos svemu tome, doktorka Sudha Mahalingam nije odustajala. Kada je išla sa mužem na poslovna putovanja u inostranstvo, koristila je priliku da se upusti u avanturu. Njen muž, koji baš i nije voleo da istražuje, omogućavao joj je da sa lokalnim vodičem upoznaje znamenitosti. Ali ona nije baš volela da planira ni putovanja ni obilaske.
"Planirane ture su tako predvidljive". One vam pokazuju samo ono što je predviđeno da vidite, a ne ono što vi želite da vidite", izjavila je za CNN Travel.
Nakon što je dala otkaz pre dve decenije u važnom štampanom mediju, počela je da se bavi energetskim istraživanjem, posle čega su usledili pozivi za učešće na međunarodnim konferencijama u zemljama koje se bave proizvodnjom nafte. I tako joj se otvorio svet putovanja.
Danas, sa svojih 70 godina, posetila je 66 zemalja na šest kontinenata, o čemu piše na svom blogu Footloose Indian. Objavila je i knjigu "Travel Gods must be crazy".
Padobranstvo i treking
Zbog velikog broja poslovnih i porodičnih obaveza, često nije bila u situaciji da nađe vreme za organizaciju putovanja. Većina ih je bila neplanirana.
Otputovala je u Češku bez validne vize, suočila se sa izazovom da pronađe vegetarijansku hranu u Kini. Slučajno se zaključala u spomenik u Iranu i uhvaćena je bez dokaza o vakcinaciji protiv žute groznice na kenijskom aerodromu u Najrobiju.
Njeno poslednje putovanje pre pandemije omogućilo joj je da vidi lemure na Madagaskaru. Upravo to putovanje smatra jednim od omiljenih avanturističkih trenutaka.
"Bila je to apsolutno neistražena teritorija, naturistička i imala je vrlo malo objekata. Putovanje je bilo teško, ali na način koji volim. Tri dana smo putovali brodom, na kome nije postojao ni toalet", ispričala je.
Još jedna od avantura koja joj je ostala u sećanju je putovanje u Borneo, u jugoistočnoj Aziji.
"Svuda je bilo jezivih puzavica i gomile lišća visoke po metar. Staviš nogu i nisi siguran da li je ispod zmija ili škorpion. Sve vreme je sipila kiša. Bila sam u amazonskoj džungli, ali to je bila lagana šetnjica u poređenju sa Borneom", izjavila je doktorka.
Skakala je padobranom u Australiji kada je imala 66 godina. Uspela se do baznog kampa na Mont Everestu. Međutim ona ne misli da su ove aktivnosti naročito značajne, jer može u principu svako ko ima novca da u njima uživa.
Bilo je momenata i kada se našla u prilično opasnim situacijama. Jedne noći 1997. godine putovala je dolinom Kašmira sa nepoznatim muškarcem, koji se predstavio kao vojni oficir koji ju je zamolio za prevoz. Nakon nekoliko sati putovanja bili su svedoci vozila minolovca, koji je vozio prema njima iz suprotnog smera, čime je put bio očišćen od potencijalnog eksploziva. Na putu do aerodroma narednog dana, pucali su u automobil u kome se nalazila.
"Putovanje u Kašmir nije bilo posebno stresno, ali se ispostavilo da se mnogo razlikovalo od onoga što bi se očekivalo. Posmatrajući sve to sa ove distance, sve je bilo zabavno. Vozač je vozio kao lud", izjavila je i dodala: Meci su prošli pored auta i jedan je pogodio branik. Čučnula sam iza i zakikotala se. Nisam shvatila ozbiljnost toga i bila sam uzbuđena. Sada, kada se setim toga, mislim da je to možda bila suluda stvar".
Putovanja u vreme pandemije
Osim što se trudi da pronađe nešto zabavno tokom svakog putovanja, Mahalingam je naučila i da veruje u ljude. Priznaje da su putovanja učvrstila njenu veru u celokupno čovečanstvo. Poseta dalekim zemljama i upoznavanje različitih kultura su joj pomogli da shvati da postoji mnogo načina za život. Za primer je uzela Aboridžine u Australiji, koji žive u skladu sa prirodom.
"Oni izuzetno cene zemlju i poštuju sva živa bića. I ne misle da su ljudi superiorniji", objasnila je.
Izdvojila je i druženje sa pripadnicima plemena Bastar, iz indijske države Čatisgar. Kako je objasnila, u njihovoj tradiciji je da mladići i devojke iz plemena dolaze, rade i žive zajedno, sve dok se ne odluče kog partnera će odabrati za ceo život i u tome ne vide ništa čudno.
Sada kada ulazi u osmu deceniju života, Sudha i dalje ima želju za putovanjima. Zbog pandemije i aktuelnih ograničenja, u proteklom periodu se fokusirala na lokalna putovanja. Nada se da će u budućnosti posetiti Kolumbiju, Patagoniju, Čile i Argentinu, ali i da će naučiti da upravlja jahtom, što je skupo, ali iskustvo koje jednom u životu želi da doživi.
"Čak i ako budem putovala na tri mesta godišnje u narednih 10 godina, neću upotpuniti svoju listu želja. Ima ih dosta!" priznaje ona.
Kurir.rs/CNN Travel
NE PROPUSTITE
