Nakon što je 2010. došlo do eksplozije na naftnoj platformi Dipvoter Horajzon (Deepwater Horizon), ekolozi koji su istraživali štetu u Meksičkom zalivu naišli su na misteriju, U vodi su bile i naftne mrlje koje zbog morskih struja nisu mogle da potiču sa mesta zloglasne nesreće.
Uz pomoć satelitskih snimaka, otkrili su da nafta curi iz drugog izvora, šest godina stare katastrofe o kojoj javnost gotovo ništa nije znala.
U septembru 2004. uragan Ajvan uništio je platformu za bušenje nafte kojom je upravljala firma Tejlor Enerdži (Taylor Energy). To je izazvalo curenje nafte koje traje sve do danas - najdugovečnije i, prema jednoj proceni, najveće izlivanje nafte ikada registrovano u SAD.
Bila je to ekološka noćna mora za region ali i poreski rak za Filis Tejlor, vlasnicu Tejlor Enerdžija i oštećene platforme.
NE PROPUSTITE
Legalan otpis
Prema analizi tajnih poreznih podataka koju je sproveo istraživački portal ProPublika, od 2005. do 2018. godine Tejlor (80) je ostvarila oko 444 miliona dolara prihoda, većinom od plata, kamata, dividendi i kapitalnih dobitaka, ali nije platila ni centa federalnog poreza na dohodak.
Tejlorovoj je pošlo za rukom da novac koji je njena kompanija morala da potroši na čišćenje izlivene nafte pretvori u savršeno legalan devetocifreni otpis poreza za sebe:
Filis Tejlor je deo grupe ultrabogatih Amerikanaca koji godinama izbegavaju federalne poreze na dohodak koristeći svoje poslovne i druge uticaje da zarade dodatne milione pa čak i milijarde dolara.
Patrik Tejlor, suprug Filis Tejlor, osnovao je Tejlor Enerdži 1979. godine. Vremenom je postao najbogatiji čovek Luizijane i živeo je u skladu sa tom titulom - vozio je glisere po Misisipiju, jahao bikove na rodeu, skakao padobranom... Uprkos tome, često je govorio kako bi više voleo da ostane poznat po svojoj ulozi u stvaranju državnog programa koji je davao stipendije za fakultete i univerzitete u Luizijani.
Tejlor Enerdži je imao kancelarije u četvorospratnici u Nju Orleansu. Zaposlene u firmi nisu smele da nose pantalone, a od zaposlenih se očekivalo da se nadređenima obraćaju sa "gospodine" i "gospoja". Patrikova kancelarija je imala svilene belo-plave tapete iz ruske palate, dok su u trpezariji stajale fontane iz francuskog dvorca iz 18. veka.
Filis je poslovnu karijeru započela radeći kao advokat za drugog naftaša iz Luizijane. Udala se za Patrika Tejlora 1964. i bila je u upravnom odboru Tejlor Energija dok je on vodio kompaniju.
Prozvana "nežnom golubicom" Luizijane zbog svog filantropskog rata, Filis Tejlor je podržavala lokalne obrazovne i umetničke institucije, pomagala je beskućnicima i volela je da putuje a suvenire - poput kože leoparda koga je upucala u Zambiji, je ponosno izlagala u svom domu.
Godina kada je Ajvan harao obalama SAD, promenila je život Filis Tejlor. Nekoliko meseci nakon oluje njen suprug je preminuo u 67. godini i ona je u svojoj 63. godini preuzela kompaniju.
Spektakularni blagoslov
Smrt stvara spektakularni poreski blagoslov za bogate, što neki stručnjaci smatraju jednom od najvećih rupa u američkim propisima.
Vrednost Tejlor Enerdžija je 25 godina od osnivan rasla. Da je Patrik Tejlor, koji je kontrolisao većinu kompanije, prodao biznis dok je bio živ, Tejlorovi bi dugovali ogroman porez na kapitalnu dobit.
No, sva ta vrednost nestala je njegovom smrću u smislu poreza, zahvaljujući i inače naširoko osuđivanoj odredbi propisa koja će Ameriku koštati više od 500 milijardi dolara izgubljenih poreza tokom narednih decenija.
Filis je nasledila firmu i tako postala najbogatija žena u Luizijani "teška" 1,6 milijardi dolara. Kako? Ne postoji porez na imovinu koja se prenosi na supružnika.
Godine 2008., odnosno četiri godine nakon što su u firmi saznali za izlivanje nafte, pred kompanijom je bio zadatak čišćenja, a Filis Tejlor je odlučila da želi da izađe iz posla.
Prodala je sve platforme i drugu imovinu firme - osim oštećene platforme - južnokorejskim kupcima. Tejlor, koja je bila vlasnica oko 95 posto firme, pripalo je blizu 1,2 milijarde dolara od otprilike 1,25 milijardi dolara.
Ipak, zakonski joj je bilo dopušteno da prikaže prodaju Poreskoj upravi u sasvim drugačijem svetlu i to zbog činjenice da zakon vlasnicima privatnih firmi dopušta mnogo slobode u određivanju vrednosti njihove imovine.
Budući da je Tejlor nasledila firmu bez poreza, ona i njeni savetnici imali su sve razloge da joj dodele visoku početnu vrednost jer bi to značilo da bi, kada bi kasnije prodala imovinu, visoka vrednost "na papiru" minimalizovala ili potpuno eliminisala dobit.
"Kada se imovina prenosi između supružnika nakon smrti, postoji poreski podsticaj da se ona agresivno vrednuje na visokom nivou", objašnjava Greg Polski, profesor poreskog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta Džordžija koji je bio konsultant ProPublike.
Poreski podaci Tejlorove pokazuju da se upravo to dogodilo. Tejlor nije registrovala dobit na prodaji svoje firme. Naprotiv, uspela je da prijavi gubitak od 211 miliona dolara.
Iako je autsajderima teško da procene "težinu" privatne kompanije, bivši insajder firme rekao je da je Tejlor Enerdži skupo prodat.
"Napravio sam procenu. Znam koliko je vredela imovina i znam koliko smo prodajom dobili. Nismo izgubili. Tačka", rekao je za ProPubliku Džon Poup,bivši izvršni direktor firme Tejlor Enerdži.
Povraćaj poreza
Posledica je bila da Filis Tejlor nije platila savezni porez na dohodak u godini kada je ostvarila ogromnu dobit od prodaje. Čak je dobila i bonus - refundaciju poreza od 30 miliona dolara koje je platila prethodnih godina.
Nakon prodaje 2008. godine, ono što je ostalo od Tejlor Enerdžija bilo je posvećeno samo jednoj stvari, čišćenju nafte. Firma je tvrdila da pokušava da začepi bušotinu koja je curila, ali se činilo da nema napretka.
Nekoliko meseci nakon prodaje, savezna agencija koja nadzire bušenje u Zalivu pregovarala je o sporazumu koji je od firme zahtevao stvaranje fonda od 666 miliona dolara za pokrivanje troškova čišćenja.
To je bilo više od polovine prihoda od prodaje firme, ali je to na neki način bila dobra vest. Budući da je Tejlor Enerdžiosnovana kao samostalna firma, njeni prihodi i gubici prolazili su kroz Filisine lične poreze, odnosno troškove čišćenja mogla je da otpiše na teret vlastitih prihoda.
Iako nekome može da bude iznenađujuće da se troškovi čišćenja ekološke katastrofe odbijaju od poreza, takvi su otpisi legalni i kvalifikuju se kao "obični i nužni" poslovni troškovi, navodi ProPublika.
Nasuprot tome, novčane kazne i penali se ne odbijaju. Naftni div BP uspeo je da poništi većinu nagodbe koju je sklopio s vladom oko izlivanja Dipvoter Horajzona jer je veliki deo utrošen na rešavanje ekološke katastrofe, a ne na kazne za prekršaje.
Takvi odbici su, navode, nedostižni za direktore ili deoničare u javnoj trgovini, gde samo firma može da odbije troškove.
Stvarno stanje
Prošle su godine dok se nije saznalo kolike su razmere izlivanja. Tejlor nije otkrila gotovo ništa o havariji. Stvarno stanje je izašlo na videlo zahvaljujući upornosti ekoloških udruženja, istraživačkim novinarima i tužbama.
U godinama nakon što je uspostavila posebnan fond za čišćenje, firma Tejlor Enerdži je tvrdila kako nije mogla da predvidi takvu nesreću kao i da je zaustavljanje isticanja nafte tehnološki nemoguće.
Obalska straža je 2012. konačno naredila Tejlor Enerdžiju da instalira kupolu koja će "obuzdati" curenje nafte ali tri godine kasnije, kada se Tejlor Enerdži nagodio oko tužbe zbog koje je počeo javno da objavljuje više informacija o svojim naporima, firma nije imala ni dizajn kupole.
Kako je kasnije dokumentirala Obalska straža, TE je bio "tvrdoglav, s njim je teško sarađivati i verbalno je ratoboran" i više vole da koriste "taktiku odugovlačenja nego saradnje s namerom da zbuni, odloži ili pogrešno usmeri" vladu.
Godine 2015. novinska agencija AP je otkrila da su i Tejlor i vlasti dramatično podcenili obim curenja. Obalska straža objavila je novu procenu, mnogo višu od prethodnih i 20 puta višu od otprilike četiri galona dnevno koliko je firma tvrdila da curi.
U tužbi, savezni stručnjak je imao još višu procenu o čak 29.400 galona dnevno. To bi značilo da se, počevši od 2004. godine, u zaliv izlilo više nafte iz platforme Tejlor Enerdžija od procenjenih 130 miliona galona koji su se izlili kao rezultat katastrofe BP-ovog Dipvoter Horajzona.
Tejlor Enerdži je u više od deset godina pokrenuo niz pravnih postupaka protiv vlade kako bi pokušao da povrati barem deo novca ili okonča svoje obaveze čišćenja, poručivši da je učinio sve što je mogao.
Bore se protiv čišćenja
Umjesto da uloži resurse u rešavanje problema, firma "ulaže sav svoj novac i napore u borbu protiv čišćenja", rekao je Bretni Hardi, viši advokat ekogrupe Ertdžastis (Earthjustice).
I dan danas nafta još uvek ističe u količini od oko 1000 galona dnevno. Zaštitna kupola, koju je konačno postavio izvođač kojeg je Obalnska straža angažovala nakon što su digli ruke od TE, koliko-toliko drži izlivanje pod kontrolom.
Filis Tejlor je sve to prebrodila izvanredno dobro. Ostala je poznata kao veliki dobročinitelj svog grada i države. Hvaleći njezinu filantropiju, američki marinci dodelili su joj počasni status marinca 2013. godine, a dobila je i nagradu "Loving Cup" 2016. godine.
Kombinacija gubitka od prodaje firme i troškova čišćenja značila je zapravo da Tejlor nije platila porez na dohodak od 2005. do 2018. Na kraju 2018. njen rezervni fond gubitaka premašio je 330 miliona dolara, što vodi mogućnosti da više nikada neće morati da plaća porez na dohodak.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
