Dariju Navaljnaju ugostio je predsednik Evropskog parlamenta (EP) David Sasoli na plenarnoj sednici u Strazburu.
U svom gotovo polusatnom govoru, Darija je rekla da je Evropa velika i moćna i da se u evropskoj politici vode žestoke bitke između idealizma i pragmatizma, ali da se protivi onima koji zagovaraju pragmatične odnose sa diktatorima i tiranima.
"Čini se da je problem želja da se stalno dodvorava diktatorima kako ih ne bi naljutili, ali ignorisanje njihovih zločina što je duže moguće uopšte nije pragmatičan pristup. Vreme je da se jasno kaže: Pod izgovorom pragmatizma nalaze se cinizam, licemerje i korupcija", rekla je Navaljnaja.
"A ja se protivim takvom pragmatizmu. I nagrada Saharov je upravo to, a Andrej Saharov je bio jedan od najpragmatičnijih ljudi na svetu", dodala je 20-godišnja devojka, koja je u Strazbur stigla u pratnji Leonida Volkova, prijatelja njenog oca i njegovog političkog savetnika.
Ona je rekla i da je veoma lako razumeti neizbežni politički postulat, a to je da "pacifikacija diktatora i tiranina nikada ne funkcioniše", posebno misleći na "laskanje Putinu".
"Diktatori inspirisani radijusima Zapada sutra će već prevesti hiljade ljudi do granice sa Evropskom unijom, terajući žene i decu da jurišaju na ograde, potajno se nadajući da će neko biti upucan ili pregažen u gomili", rekla je Navaljnaja.
Ona je pozvala pragmatičare da odgovore koliko će to koštati Poljsku, Litvaniju i, u krajnjoj liniji, celu EU.
Činjenica je, nastavila je ona, da su evropske banke slobodne da peru milijarde korumpiranog novca od Putina i njegovih prijatelja, a da jahte njegovih oligarha koje putuju evropskim Mediteranom ostaju senzacija.
Poruka Navaljnog
Кada je ocu rekla da putuje u Strazbur, pitala ga je šta želi da kaže u Evropskom parlamentu.
On je odgovorio: "Neka se niko ne usudi da izjednačava Rusiju sa Putinovim režimom. Rusija je deo Evrope i mi želimo da postanemo deo nje, ali želimo i da se Evropa zauzme za sebe. Težimo ideji Evrope koja slavi ljudska prava, demokratiju i integritet. Ne želimo Evropu kancelara i ministara koji sanjaju da rade u odborima Putinovih državnih kompanija ili da plove na jahtama oligarha", citirala je Navaljnaja reči njenog oca.
Bivši nemački kancelar i bivši predsednik Socijaldemokratske partije (SPD) Gerhard Šreder je u nadzornom odboru ruskog naftnog giganta Rosnjefta. Navaljni ga je krajem prošle godine nazvao "Putinovom potrčkom".
Zahvaljujući na prestižnoj nagradi EP njenom ocu, Navaljnaja je rekla da pozdravlja evropske ideje i principe i veruje u njenu budućnost, uprkos poteškoćama i problemima sa kojima se suočava Evropska unija.
"Verujem da će jednog dana moja zemlja biti deo toga", rekla je Navaljnaja.
Ona je u svom govoru podsetila na reči Andreja Saharova, koji je rekao da je njegova "sudbina na neki način posebna".
"I ne zato što sam lažno skroman, već zato što želim da budem precizan, primećujem da je moja sudbina veća od moje ličnosti. Samo sam pokušao da ispunim svoju sudbinu", citirala je Navaljnaja Saharova.
Govor zaključila sa dve rečenice
Svoj govor je zaključila sledećim rečima: "Nadam se da svi imamo snage da ispunimo sopstvenu sudbinu. Sloboda Alekseju Navaljnom".
Predsednik EP Sasoli je rekao da je u ime parlamenta ponovo zahtevao da Navaljni bude odmah i bezuslovno pušten iz zatvora, kao i svi drugi dobitnici nagrade Saharov.
Aleksej Navaljni je ruski opozicioni političar, antikorupcijski aktivista i glavni politički protivnik ruskog predsednika Vladimira Putina. Privukao je međunarodnu pažnju nakon protesta protiv predsednika Putina i njegove vlade. Pokušao je da se kandiduje za predsednika i zalagao se za reforme i borbu protiv korupcije. U avgustu 2020. Navaljni je otrovan i mesecima se oporavljao u Berlinu.
Uhapšen je po povratku u Moskvu u januaru 2021. Osuđen je na zatvorsku kaznu i preostalo mu je više od dve godine kazne. On se nalazi u kaznenoj koloniji visoke bezbednosti, a krajem marta 2021. protestovao je dugotrajnim štrajkom glađu zbog nedostatka pristupa zdravstvenoj zaštiti. U junu 2021. ruski sud je zabranio rad lokalnim kancelarijama Alekseja Navaljnog i njegovoj fondaciji za borbu protiv korupcije, a ruske vlasti su ih navele kao ekstremističke i nepoželjne.
U januaru i aprilu, evropski poslanici su pozvali na momentalno i bezuslovno oslobađanje Alekseja Navaljnog i svih drugih pritvorenika zbog protesta za njegovo oslobađanje i pozvali zemlje članice EU da značajno pooštre sankcije Rusiji.
Nagrada Saharov za slobodu mišljenja, prvi put dodeljena Nelsonu Mandeli i Anatoliju Marčenku 1988. godine, najveće je priznanje Evropske unije za rad na području ljudskih prava. Dodeljuje se pojedincima, grupama i organizacijama koji su dali izuzetan doprinos u zaštiti slobode mišljenja.
Kurir.rs/Index.hr
NE PROPUSTITE
